Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Zlatko H

Čika Ivane,

Jedno pitanje me več dugo muči. Prije sto ste došli do tog cilja u Srbiju, a to da se pčela sama snosi sa varojom, sigurno je poteklo puno godina i imele ste sigurno i gubitaka pčela, dok niste sa svojim metodom i odbirom pčela, dostigli taj cilj.

Ni jedan od nas sa tog foruma nema puno pčelnjih društava, zato je gubitak svakog društva za nas veoma bolan, mada gubitci idu uz naš rad.

Dve pitanji:
Ivane šta da radimo u međuvremenom dok ne stignemo do takvih pčela, i sami napominjate, da su za to potrebne godine. Kako preživeti društva brez tretiranja dok sistem ne "proradi". Pčele naviknute na kemiske tretmane ne mogu odmah razviti svoj imunski sistem i higienično ponašanje.

Dali upotrebiti kao pomoč šečer u prahu, eterička ulja, sumpornicvijet (to smo probali i sumporni cvijet je davao rezultate ali ne dovoljne)?,
da ponovim pitanje, kako doči do tih petgodina sa jednom društvom, koji preživi.

Drugo pitanje je, kako prepoznati krizu u društvu, svi znamo, da se problemi lakše rešavaju na početku, i taj početak je težko prepoznati. Prirodni odpad varoje ne daje dovoljnu sliku, čak i izvlačenje trutovskog legla radi kontrole je problematično.
Znači Ivane kako?

Pozdrav u NZ
Zlatko

Zlatko H

Evo me opet Ivane, može?

Na nemačkom portalu su momci razpravljali o pitanju kada je kritično stanje u društvu, i napisali, da je to tada kad u jednom društvu zapazimo 5 pčela ili više sa deformisanim krilima i da je tada hitno potrebno intervenirati (ako nije več kasno)

Osnovno pitanje meni, se postavlja, kako dostiči takvu populaciju pčela, koja je sposobna sama očistiti čelije inficirane sa varojom.?

O.k. odbir ili selekcija kako vi pišete. Ali test bi mogao biti staviti u društvo komadič smrznutog sača (1ox10cm) sa leglom i videti u kojem vremenu društvo očisti čelije.

Ivane, po vašem mišljenju u kojem vremenu društvo sa dobrim izraženim higieničnmi ponašanjem očisti takav komad sača, jedan dan, više dana?

Hvala na strpljenju,

Zlatko

Ivan Brndusic

Zdravo svima
Izvinjavam se sto nisam odmah odgovorio jer zmam da na ovo pitanje mnogo je pcelara koji hoce da cuju odgovor.
Na mnoga mesta i mnogo puta dao sam odgovor na to pitanje a spreman sam ga dati jos uvek .
Dobro je sto si ovo drugo pitanje postavio jer ja ne bih nista pisao o pcelama s adeformisanim krlima .
Ja cu pisati o tom problem ovde jer o tome i to pitanje je vrlo malo pisano, i gde god sam citao o problemu kod pcela sa deformisanim krilima nigde nisam nasao odgovor kakav jes je u panju.
Postoje dva oblika ili primera deformisanih krila i to:
-deformisano-na krillo-la od izraleskog virusa i
-deformisana krila od varoe
i jedan i drugi oblik deformisanih krila je veoa poguban po panju-kosnici.
Sada ovde hocu da napisem da taj virus deformisanih krila nije opasan i on se ne prenosi tako lako lako ali pcele koje imaju deformisana su glanvi pokretaci propasti pcelinje zajednice, kako se to odvija i kako dolazi do propasta ili modernog naziva CCD.
Posto ovaj process nije objasnjen u stvarnosti kako se do CCD dolazi ja ne bih jer i da ja napisem to kako sam ja to shavtio to nece uticati na propast jednog panja-kosnice.
Sada dolazimo do jednog veoma interesantnog pitanja koje sam ja postavio sam sebi a evo ustupam i Vama na razmisljanje o tom problemu a to?
-ako varoa prenosi virus deformisanih , a prenosi ga kao druge viruse
-zasto moje pcele opstaju i kod njih nema pcela sa deformisanim krilima a ima i varoe koja kazemo eto prenosi viruse?
Dugo me je mucilo ovo pitanje na koje sam sam sebi hteo da eto kao i sada Vama dam odgovor koji je prihvatljiv za nivo znanja koji ja posedujem .
Za ovaj odgovor morao sam da vratim film unazad i to do samog pocetka mog ozbiljnog bavljenja pcelarstvom.
Znaci ja nisam nikada pcelario bez varoe pa sam i ja kao i Vi sada i do sada tretirao-trovao varou sa onim sto je tada bilo .
Kada sam resio da vise ne trujem varou nego da krenem putem prirode i njenih zakona , jer kako to da one pcele u prirodi MArko Istok koji su tu sa nama videli su zive bez hemije?
Postvio si mi prvo pitanje koje sam i koliko gubitaka imao kada sam i dok sam tada cuvao pcele, a odgovor je da sam imao mnogo gubitaka , koliko pa mislim da je bilo oko 50% uvek je to bilo varljivo gore dole.
E sada Vam mogu reci zasto sam imao toliko gubitaka , pa zato sto sam verovao naucnicima koji su tada a i dan danas imaju shvatanje da se do toga moze doci putam genetike tj. otpornosti pcela protiv varoe ili kako mi to danas kazemo imaju dobro higijensko ponasanje.
Da odmah kazem dok neodam dalje , higijensko ponasanje pcela je jedan od uslova za cuvanje pcela ali nije presudan u borbi sa varoom.
Tako sam ja i poceo , trzio sam pcele koje su genetski otporne na varou.
Medjutim stariji pcelari po stazu pamte da smo pre jedno 15-20 god. imali ogromne problem sa krecnim leglom , neznam kako se to pise i kaze na Slovenackom, tada kada sam ja uzeo pcele tj . i pcele i maticu iz prirode tamo u prirodi nisu imale ni varoe a ni krecnog legal, cim sam ih ja stavio u modern kosnicu pa i u vrskare one su odmah dobile varou a ja ih tretirao -trovao varou i ono sto mi je prvo zapelo za okom je da varoe ima i u tim kosnicama sa maticama iz prirode koje su u mojim modernism kosnicama -panjevima ali nema krecnog legal, pravio sam odmah matice od tih matica ali su cerke od tih pcela iz prirode odmah u prvoj generaciji dobile krecno leglo.
Posto sam ja tada imao desetak matica iz prirodnih stanista kod svih je bila ista prica.
Tako su brzo prolazile godine a ja sam i dalje tragao za maticama koje su otporne?
Taman sam japomislio da su naucnici u prvu kada su tvrdili da treba naci otporne pcele i snimio sam film kako se moje pcele bore sa varoom i mislio sam da sampronasao otporne pcele a i jesam donekle jer sam tada imao dve vrste matica u kosnicama-panjevima jedna koja je imala manje varoe a to je ta vrsta koju sam snimio i drufa vrsta matica koja je imala vise varoe.
Medjutim 1999god. pocinje nov problem i ja vidim da nesto nije u redu sa mojim pcelama . Dolazi 2000 god taj problem je bio jos veci , a ja sam svasta nagadjao a jedino sta sam znao je da nista neznam o tom novom ponasanju pcela, ali gubici su sve veci i veci , sto jedino znam da nije u pitanju varoa , ali su mi svi govorili ,ti ne tretiras-ne trujes varou pa zato ti pcele umiru , ali umirale su i drugima koji su trovali varou.
Ja sam i dalje bio siguran da je to neki nov problem , jer sam vec usao duboko u poznavanje zivota pcela i naucio sam onoliko koliko mi je bilo potrebno.
Tako da sam 2001 i 2002 god . imao gubitak od 70 do 80% pcela ali sam i dalje tvrdio da to nije problem sa varoom no da je to nov problem i neka? nova bolest koja nam nije poznata?
U toku zime 2002/2003 god. ja napisem kratak clanak o novonastalom problemu u pcelarstvu a urednik ga je i objavio 2003 god. u nasem casopisu Пчелар-Pčelar nosi naziv,,Padanje mladih pcela'' tu sam opisao novu bolest ukratko ali precizno i smelo napisao n akraju da je to takav nov problem i nova bolest a na nuci je da nam da ime te bolesti.
Neverovatno a ipak verovatno tacno sam opisao nov problem a to je nozema cerana.
Nozema cerana mi je i nam je u Srbiji odnela unistila tu jednu vrstu matice koja je stvarno bila otpornija i imala je bolje higijensko ponasanje od ove koja nam je ostala.
Od 2004 god . ja primenjujem nova pravila u mom pcelinjaku a to je vracanje sto vise prirodnim uslovima zivota pcela . Deset godine rada unistila mi je cerana ali me je i probudila , naterala da shvatim i d aodustanem od traganja za pcelama koje su otporne na varou.
Priroda mi nudi resenje , pcele zive i dalje u onoj kuci gde su bili i Marko sa ekipom a ja i dalje slusam naukcnike a ne pratim prirodu.
Vec sam mnogo naucio i odmakao , pa cesto puta nisam ni sam sebe shavtio a kamoli drugi ?
Krece prvi korak , busenje okruglih otvora i merenje temperature , sace nisam menjao jer sam uvek sebi a i drugima govorio , a ko menja sace onim pcelama u onoj kuci a one zive i rade a ipcele normalne velicine, pa sam ja odlucio da sace ne menjam jos pre dolaska cerane.
Tako da kada sam busio okrugle otvore ja sam imao staro sace u panjevima koje mi je omogucilo da odmah imam dobru temperaturu u panjevima -kosnicama.
Prve izmerene temperature su bile od 35 do 35,5 st. ali kasnije sam shvatajuci znacaj mikro klime zatvorio sve sto pravi promaju i dobio sam-omogucio pcelama bolje uslove za regulaciju mikro klime uz potrosnju manje energije.
Eto slucajno sada kada je Mrko dosao sa kolegama kod mene ja sam tim povodom izneo sve to i pokazao , pa smo videli da je sada deset godina od kako merim temperaturu a posle sam poceo da merim i vlagu a sada i CO2.
Sva ova merenja su mi potvrdila da da su okrugli otvori nesto sasvim prirodno ali samo otvori da budu na tim okruglim otvorima i nigde vise da nema dodatnih otvora jer oni remete regulaciju mikro klime jer se preko tih otvora dobija promaja koja menja sve u kosnici-panju.
Okrugli otvori menjau i raspored hrane u kosnici-panju pa se na drugaciji nacin formira i klube . Zato je najbolje otvore otvoriti u prolece , da bi pcele vec od proleca vrsile drugaciji raspored hrane i svega u kosnici-panju.
Normalno zivot i rad pcela sa okruglim otvorima je nesto novo i nepoznato pcelarima kao i naucnicima , kada budu shvatili i naucili zaboravice se se na Brndine muke da dokaze i ukaze pcelarima sta je dobro za pcele i da je to resenje ne zbog slekcije nego zbog mikro klime tj. temperature od 35.5 do 36 st. moja siva pcela nemoze vise da postigne od 36 st.
Sada dolazimo do kljucnog zakljucka , ja sam znao da postoje raylike u skladistenju cvetnog praha -perge izmedju sive i zute pcele ali nisam nista znao o zutoj pceli, da bih i to naucio i saznao Bog me salje ovde na NZ gde ima i ciste zute pcela , ali ono sto je bitno a to je da ja i Vi Slovenci imamo pravu sivu pcelu koja se moze izboriti sa varoom uz odredjene uslove.
Zasto sam ja napisao pet god. pa zato sto za pet godina svako ce imati staro sace , pcele ce biti inteligentnije sa otvorima zbog vece temperature , varoa ce manje moci da se pari jer pcele izlaze nekoliko sati pre iz celije pa zato varoa ostaje neplodna , cerana posto je zavisna od temperature pa i virus deformisanih krila ima manje uslova za razvoj i jos za tih pet godina treba polako smanjiti sve doze otrova , bili oni sinteticki ili prirrodni , otrov je otrov.
Za tih pet godina sa manje otrova pcele ce postati immune na mnoge viruse , a moje su otporne na te sve viruse jer ima varoe koja donosi i prenosi viruse kao i kod drugih pcela ali imunitet je kod mojih pcela veci i virusi nemaju uslov za razvoj .
Ja sam taj odgovor trazio i dobio da zajedno zive ,,pcele, varoa i virusi'' a i ja pored njih, uslov je da se ne omoguci varoi razmnozavanje a virusima da nemaju uslov za razvoj .
Ja sam ove rezultate dobio sa LR panjem-kosnicom i manjim od nje, godinama sam pokusavao sa dve DB i dve poloske ali su mi u njima pcele uvek propadale .
Sada neznam ni sta sam napisao i sta treba jos d anapisem , Vi procitajte pa na sva pitanja na koja nisam odgovorio tu sam.
Pozdrav

Zlatko H

Ivane, dobro jutro, mada neznam koliko je sada sati u NZ, ali dobro jutro važi svejedno.

Hvala vam na odgovoru. Ja ču sada napisati šta sam od vašeg izlaganja izvukao i razumeo, mada sam ta vaša razmišljanja več pročitao na Sposu.

Znači po vaše ne trebamo se brinuti o selekciji (odbir), jer če uslovi u koje vi stavljate pčele kroz godine stvoriti rezultate. Ti uslovi , puna podnjača, okruglo leto, staro sače, baš ništa stavjati u košnice, ne stresno pčelarjenje itd.itd (mada imam uvjek problem razmišljanja o punoj podnici, jer sam na svojim mrežastim zatvorenim podnjačama puno puno puta zapazio još žive varoje, a te žive varoje se preko zatvorene mrežaste podnjače ne mogu vratiti nazad u leglo a kod pune podnjače se verovatno mogu)

Znači gubitci po vašem imaju tu dobru osobinu, da godine prolaze i sače ( od društva koja su uginula) postaje sve tamnije i sve toplije i u tim uslovima najzad dobijamo pčele koje su sposobne same se snositi sa bolestima i varojom.

Uh Ivane, veoma bolan je ovaj put, jer moramo u suštini svake godine kupovati pčele (naročito oni, koji nemajo puno košnica) od pčelara koji tretiraju društva svačim.

Znači recimo pet godina staro sače (bez traga na otrove) je osnovni uslov da bi pčele počele razvijati dobar imunski sistem. Znači onaj pčelar koji uspe imati takvo sače, recimo šestu godinu ubaci roj v takvo sače,i ispune druge uslove, to je to.

Ja recimo težko prihvačam, da bi svake godine imao 80% gubitke, pa ču probati nekim neotrovnim metodama smanjivati te gubitke.
Po iskustvu drugih pčelara koje se bave tim problemom je recimo veoma važno, da odvojimo košnice koje ne tretiramo na pčelnjaku od drugih košnica. Idealno bi recimo bilo imati lokaciju, gdje u okolinei nema pčela, tako da ne dolazi do reinvazije varoje, ali gdje to postoji?.

Ivane hvala na odgovorima, nadam da če i drugi uključiti i podjeliti svoja razmišljanje dalje sa vama.

pozdrav u NZ
Zlatko

klopotec

Ivan, veoma jasni odgovori.
Ne moze se na sve odgovoriti u detalje. Sve sto ste napisali treba citati vise puta da se razumije sustina.
_________________
Vsega imamo preveč. Donirajte tistim, ki sami ne zmorejo.
V tem trenutku morda beguncem in njihovim nič krivim otrokom.

tedi

Hvala za odgovor.
_________________
Naj medi. Lepo vas pozdravljam, Tadej U.

Ivan Brndusic

Zlatko
Ovo si pogresno razumeo, ja sam samo jedne godine ima gubitak i to zbog cerane , ne zbog varoe .
Drugo , ja sam hteo doci i ove godine do Slovenije , interesuje me temperatura u Vasim kosnicama , koliku temperaturu daju Vase pčele , mene to najvise interesuje i onda da znam ,moze ili ne moze.
Jer je i to jako bitno , bez tog podatka je glupo da ja nesto tvrdim?
Drugo , mrezasta podnjaca? ja sam imao a imam i sada desetak mrezastih podnjaca , mada one nisu vise mrezaste jer su ih pcele propolisale i zatvorile sve , sipao sam vodu nate mreze i ne propustaju vodu, znaci nisu vise mreze.
Kada sam poceo znam nadao sam se da ce u tim kosnicama biti manje varoe zbog mreza, ali je svuda bilo isto varoe , normalno tada sam imao klasicne cetvrtaste otvore dole kao i svi sto imaju.
Imam i ja jedno pitanje , imas li nukleuse i kakve nukleuse imas?
Pozdrav kolegama i tebi Zlatko

Zlatko H

O Ivane, drago mi je, da si me i ti nešto pitao.

Da imam nukleuse, petoramne, malo su veče prostornine nego tvoje imam ih 10, sa mrežastim zatvorenim podnjačama i letom dole. Imam več izbušena okrugla leta gore, mada nisu na 7cm izpod pokrova nego negde niže. Sve sam to radio prije nego sam upoznao Spos forum i Ivana Brndušiča.

Ja sam sa tim peteroramnim nukleusima veoma zadovoljan, ali mi služe do sada samo da se društva u njima ojačaju, ( puno brže se moja društva razvijaju na proliječe u nukleusima nego u osamramnim košnicama) onda kada je društvo napunilo svih pet rama sa pčelama, sve to preselim u osamramnu košnicu. Tako sam da sada radio, več iduče godine ču raditi drugčije.

Ivane naša Sivka može i mora postiči istu temperaturu u leglu nego tvoja vrsta pčele, bez obzira da se radi o 100mnm ili 400mnv koje imaju neki moji kolegi, koje ti dobro znaš. Jednostavno ne mogu verovati, da bi samo tvoja vrsta pčela mogla postiču ( i u tvom kraju) tu temperturu. Zakoni fizike rade isto kot tebe ili kod nas. Možda su razlike v vremenima, u periodima razvoja ali zakonitosti su i moraju biti iste.

To, da su ti tvoje pčele propolisale mrežastu podnjaču je barem zamene novo, mada sam pročitao sve tvoje postove na Sposu, verovatno mi je to promaklo.
To o propolisanju prostora je veoma zanimljiva stvar, meni ove godine pčele doslovno prolivaju propolis po košnicama, nikad do ove godine nisam imao toliko propolisa.
Iduče godine u proliječe obavezno otvaram gornje leto, (napraviču probu sa gore otvorenim letom i dole otvorenim letom, pa ču usporediti rezultate) jer me zanima, dali če i moje pčele propolizirati mrežastu podnjaču.

Pozdrav u NZ
Zlatko

lakotnyk

Zlatko H

Peter, na odgovor zakaj je odgovor, ker se da nukleuse uporabiti tudi drugače kot sem jih uporabljal jaz dosedaj, kar pomeni da bom moje nukleuse sedaj zidal v višino, ob širitvi družine le te ne bom prestavljal v širšo kišto, ampak bom dodajal nukleus kot naklado.

Drugače pa je odgovor: Ivan je napisal da so njegove družine ob zaprtem spodnjem vhodu propolizirale mrežasto podnico in to njegovo pojasnilo je pogojevalo mojo odločitev, da bom nekaj mojim kištam zaprl vhod spodaj in odprl okrogli vhod zgoraj.

lp
Zlatko

klopotec

Zlatko a veter bodo zdrzali dimniki?
_________________
Vsega imamo preveč. Donirajte tistim, ki sami ne zmorejo.
V tem trenutku morda beguncem in njihovim nič krivim otrokom.

lakotnyk

Zlatko H

Točno to.

lp
Zlatko

RobertR

Ivane, izvinjavam se jer postavljam ovo pitanje, ali da ne čitam sve unazad i trošim vreme, upitao bih vas sledeće:

Gde u košnicama ste izmerili najveće vrednosti CO2? Gore, ili dole?

Kako se menjaju vrednosti CO2 za obzirom na temperaturu? Zaključujem, da su vrednosti CO2 više u slučaju više temperature. Je li tako?

Gde u košnicama je temperatura najviša? Gore ili dole?

Uzgred, Ivane, "krečno leglo" kod nas se zove "poapnela zalega". Kreč --> apno

Ivan Brndusic · Objavljeno: 01 Sep 2014 06:59 Naslov sporočila:

Marko · Objavljeno: 01 Sep 2014 09:47 Naslov sporočila:

Ivane, zdravo.

Hvala za neke nove informacije za koje do sada nisam znao. Svaki dan naučimo nešto novo.

Molim te samo da potvrdiš ili negiraš moje 'pamčenje' da si najvišu koncentraciju CO2 u svojim košnicama (do 5%) izmerio u zimskom periodu jer baš me to pitao Istok u drugoj temi.

A što se tiče uticaja CO2 na razvoj društva juće sam našao ovo:

"Za kvalitet zimovanja pčelinjih zajednica od velikog je značaja koncentracija ugljendioksida u košnici.
Dok je koncetracija CO2 u košnici u drugim godišnjim dobima u vreme aktivnosti pčela na nivou od 0,2 do 0,3%, odnosno desetak puta više nego u spoljnoj sredini, dotle je od početka jeseni, odnosno od početka trajno hladnih dana i zime, koncentracija ugljen-dioksida 2 do 3%, a to je 100 puta više nego napolju.
Cvetkova (1946), Perepelova (1946), Davidova (1947) i Taranov
(1961) utvrdili su da se pčelinja društva koja zimuju pri povećanoj koncetraciji CO2 u košnici (3 do 5%), bolje razvijaju u aktivnom periodu i daju veću produkciju."

Mislim, da se vrednosti dosta dobro poklapaju sa rezultatima tvojih merenja (da ne ulazimo u detalje 0,1% +- ) ali ovo poslednje oko prolećnog razvoja interesantno je - ako se upšte radi o sivoj pčeli, jer za nju je poznato da je to (brz proloćeni razvoj) njena karakteristika.

Pozdrav na NZ iz gotovo zimske Slovenije.

Ivan Brndusic · Objavljeno: 01 Sep 2014 12:17 Naslov sporočila:

Uh Marko ne spominji mi zimu , od kako sam dosao ja se samo smrzavam , nikako stare kosti ne mogu d ase naviknu na hladno.
Zdravo Kako si bas danas popodne razmisljao nesto te nema , kad eto , izgleda telepatija radi Very Happy

Da zimi sam izmerio i biloje oko 5% zna da bude i manje a zna d abude i vise ali je tu oko 5%.
U to budi siguran toliko daje moje sivke a sigurno i Vase.
Ovo za vreme aktivnosti pcela jeste krece se od 0,3 ali ja sam merio i 1% ali ako uzmemo kojom su oni metodom merili a ja sada merim sa senzorom to je npr. meni sasvim jasno.
Oni tom metodom nemogu kao ja video si kako se krecem po leglu .
Hvala ti za ovo što si nam napiosao a i potvrdio ono što sam i ja dobio.
Vidim da su oni tada jos uvek merili u ambijentu 0,02 pa 0,003 a sada ili odavno 0,004 naglo se penje , verovatno cemo uskoro imati 0,005% pcele ce preziveti ali mi?

Marko · Objavljeno: 01 Sep 2014 14:23 Naslov sporočila:

Ivan Brndusic · Objavljeno: 02 Sep 2014 13:13 Naslov sporočila:

Hvala Marko za slike , nema ovde heljde , a ne seju je ni moji Homoljci kao i ostali u Istočnoj Srbiji a moglo bi biti višestruko korisno za sve.
Uh danas je konačno ogrejalo sunce i ja se ugrejah , i odmah sam drugi čovek-pčelar.
Pozdrav svima sa NZ

Marko · Objavljeno: 02 Sep 2014 13:35 Naslov sporočila:

Ivane, na SPOS-u si napisao u zadnje vreme neke po meni vrlo interesantne stvari.
Možda neznaš ali tu na ovom našem forumu i u drugim temama ima dobra diskusija oko tvojih (pardon - prirodnih) principa pčelarenja.

Dali mogu da u ovoj temi objavim prevod nekih stvari o kojima si u poslednje vreme pisao odnosno odgovarao Lazaru, Tihomiru i ostalima (kako vršiti odabir-selekciju, gde postaviti pčelinjak i slično) ?

Pozdrav iz još uvek hladne Slovenije.
Pčele su verovatno u klubetu Sad

.

P.S.
Zbog velikog obima svih tih informacija na različitim forumima neznam dali si do sada pisao o temperaturi (legla, klubeta itd.) u prirodnim staništima koja si pronašao. Kolika je ako imaš taj podatak ?

RobertR · Objavljeno: 02 Sep 2014 17:18 Naslov sporočila:

Ivan Brndusic · Objavljeno: 02 Sep 2014 21:07 Naslov sporočila:

Marko slobodno objavi I prevedi , a ja cu ovdeda dodam I jos po nesto.

Ivan Brndusic · Objavljeno: 09 Sep 2014 11:15 Naslov sporočila:

Če razmisliš imata enak cilj (zelo blizu mi je misel da Brndušič dobro pozna Thurove tekste). To je dosečt mikroklimo kot v naravnih domovanjih.
U temi o Warre košnica napisao je ovo Istok,molim te Istok ili ti Marko objasni mi ko je taj kolega i o čemu on piše ja neznam ništa o njemu.
Hvala unapred

lakotnyk · Objavljeno: 09 Sep 2014 11:41 Naslov sporočila:

Johann Thür.

Bienenzucht. Naturgerecht einfach und erfolgsicher (Wien, Gerasdorf, Kapellerfeld, 2 izd., 1946),

njemački
http://www.seanet.com/~alexs/bien/bienenzucht_full.pdf

deo knjige teksta na engleskom.
http://www.users.callnetuk.com/~heaf/thur.pdf

i

Schliessrahmen-Bienenzucht Naturgerecht, einfach und erfolgssicher. Wien-Gerasdorf, Verl. "Schliessrahmen-Bienenzucht", 1950.

literatura
http://novacebela.mojforum.si/novacebela-post-11202.html&highlight=thur#11202

lp
_________________
naj roji!
Peter P.
Cvet je za zdravje, plod je za nabiranje nektarja in CP, korenina je za gradnjo satja - List pa je za sejat solato. Wink

Marko

Ivane, molim te napiši nešto o korištenju sumpura u tvojim košnicama (odakle ideja, kako ga upotrebljavaš itd.).

g. Marjana interesuje njegov uticaj na krečno leglo.

Pozdrav na NZ.

Ivan Brndusic

Kolega Marko
U jednoj prici na posao u fabrici gde sam radio, pricali smo o sumpornim sapunima koji su se nekada koristili , a tak kolega sa kojim sam pricao gaji vinovu lozu (grozdje) i pravi veoma dobro vino , pa mi je pricao i o sumporisanju burica .
Tada smo mi tj. moje pcele imale krecno leglo , a ja sam mu pricao da su to gljivice , pa smo dosli do zakljucka da je mozda dobro i za pcele pa mi je doneo nekoliko sumpornih traka koje se pale , ali ja sam ih stavljao na ramove preko , svakoj kosnici sam stavljao po jednu traku.
Tu su traku pcele grickale ali je nestalo i krecno leglo , pa sam ja to primenio i u Manastiru gde odrzavam pcele jer i oni imaju vinograd i vino pa i sumporne trake, bilo je efikasno i tamo .
Krecno leglo je nestalo i nema ga vec dugo godina , a ja nisam vise koristio sumporne trake iako sam govorio a i sada mislim da je pozeljno da svake godine se ubaci po jedna sumporna traka .
Ja to ne koristim jer ne koristim nista kao sto ti je poznato ali je to veoma efikasno , neznam kako deluje sumpor na korisne bakterije u zeludcu pcela , ali na gljivice u kosnici sigurno deluje.
Nadam se da sam dobro objasnio.
Pozdrav svima

Marko

Odlično si objasnio i Marjan ti je zahvalan za tu ideju. Kaže da je kod njega krečno leglo posle upotrebe sumpora isto tako nestalo.

A kako je sa krečnim leglom na NZ gde kako kažeš ima puno kiše - znači i vlage? Dali se pojavljuje i kako profi pčelarstva (300 nukleusa Smile

) rešavaju taj problem ?

Pozdrav.

Ivan Brndusic

Marko
Ja stalno dajem za primer to krecno leglo , koliko mi pcelari a I naucnici malo znamo o tim bolestima kod pcela ili bolje receno problema koje mi zovemo ,,bolest" a najbolji primer je krecno leglo , oko cega smo mi jednu deceniju I malo vise trosili I pokazali koliko nista neznamo.
Ovde kao I u Srbiji krecnog legal nema vise , jednostavno jenestalo , aline zahvaljujuci pcelarima nego uslovima u prirodi .
Kada sam ja bio ovde prvi put pre jedno sest sedam godina a mozda I vise bilo je krecnog legla isto kao I u Srbiji kod mojih pcela , nestalo je u Srbiji , nestalo je I ovde, ja pisem u Srbiji jer neznam kako je bilo u drugim Evropskim zemljama ?
Tako da od kada sam ja dosao ovde a evo ovo je treca godina krecnog legla nije bilo I nema ga , a kako je nestalo ? sto nasi kazu ,,kako je doslo tako je I otislo".

Marko

Eeee ... neka ode i od nas Smile

.

Ivan Brndusic

Ja i dalje nemoguda verujem da Vi još uvek imate krečnoleglo? neverovatno?
Interesuje me jer ga imaju njih više ili manje , kako je i da li ga imaju pojedine košnice ili ga imaju više njih, jer sam ja imao jedno mesto gde kada sam god tu stavio pčele , obavezno su dobile krečno leglo, pa sam prestao da stavim tu pčele , a zavisi mnogo i od boje košnice , i još jedno , da li imaju i pčele koje imaju okrugle otvore i dobru mikro klimu.
Pitam zato što tada kada je bilo krečnog legla ja sam pronašao mnogo pčela u prirodnim staništima, i u tim staništims u prirodi kod tih pčela nikada nisam našao krečno leglo, tako da sam ja shvatio da mi tu nešto grešimo ali nisam otkrio šta?
Možda možemo sada da nešto shvatimo?
Pozdrav

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli