Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Zlatko H · Objavljeno: 30 Jul 2011 11:19 Naslov sporočila:

Rudi, evo mene opet

Napisao si:
Mozda da u jednem drugem postu objasnim to razliko prisilnega rojenja ili reproduktivnega ?

Možeš to objasniti malo šire?

Čitajuči vidim, da sam jedamput postavio pogrešno pitanje, pitao sam te dali može odmah iz 5,2 na 4,9 i ti si rekao, da može odmah drugu godinu na 4,9mm. Ali ja sam pogrešio jer imam trake od 5,4mm a ne od 5,2mm, tako da je verovatno pravilan tvoj odgovor iz 5,4mm najprej na 5,1mm i onda na 4,9mm. Jel to tačno?

lp

Zlatko

Zlatko H · Objavljeno: 30 Jul 2011 15:18 Naslov sporočila:

Rudi evo me ponovno, obečam da ču iduči tjedan malo smanjiti ta moja pitanja.

Evo šta mi sad došlo na um.

Svi mi smo ove godine više manje, kako tako, postavili osnovno postrojenje po metodi, koji si nam ti predstavio, osim da:

Neznam, da li je ko stavio nakladu (četvrtu) na plodište nakon nekoliko vremena, kad su pčele počele graditi sače nizbrdo (prema dole) Tvoje upustvo je, postavite četvrtu nakladu tada, kad pčele počnu graditi sače prema dole.

Barem ja to nisam učinio. Sada imam te moje tri naklade u Warrejima sa različitom dužinom sagrađeneg sača (satja)- Šta sad. Kod mene i kod drugih je bilo ovih dana puno kiše, pa stari čebelari kažu, da možemo imati još šta od paše. Da stavim sada četvrtu nakladu, jer da i nebude paše, ja im moram dati meda za zimu, a gde da stave taj med, kad popune prazne čelije negu, da ga počnu nositi gore. Ali gore nema sača (samo letvice sa trakama).

Pomozi.

Zlatko

Rudi · Objavljeno: 30 Jul 2011 16:01 Naslov sporočila:

Zlatko,

JernejM · Objavljeno: 30 Jul 2011 17:10 Naslov sporočila:

Zlatko, kot da te je totalna panika, ko prevajaš? Rudi je vse lepo pojasnil; tkanina se vzame stran, oziroma je sploh ne daješ, ko imaš čebele enkrat na 3,2 cm, da lahko komunicirajo z medišči zgoraj oziroma pridejo do blazine, quilta. Pri 3,2 namreč tako stisnejo satje na vrhu, če imaš pokrito, da potem, ko odkriješ in nastaviš medišča, skorajda ne morejo gor. To se pri nas, ki imamo še na 3,5 ne dogaja, ko pa bomo dali plodšča na 3,2, pa tkanine ne sme biti, da čebele vzdržujejo prehode. OK?

Glede letvic, tudi Marku; nič ne rezljamo desk, to je obup, samo letvice NABIJEMO in nalimamo na kište, seveda tako, da zgoraj in spodaj pride skupaj.

Rudi tudi pravi, da je dobro če imajo tudi zgoraj dosti praznega čez zimo. Do sedaj sem prišel do tega:

Velik medeni venec nad gnezdom je nujen amortizer vseh šokov za čebele, prazna podklada pozimi spodaj je temperaturni amortizer in, skupaj z majhnim žrelom, pomaga regulirati celotno klimo; temperaturo, vlago in, če kdo hoče, tudi CO2. Zdaj pa Rudi pritrjuje Oskarju tudi glede zgornjih naklad pozimi, kar po mojem dodatno ureja klimo v takšnih panjih, kjer je tudi 30 kg medu.

JernejM · Objavljeno: 31 Jul 2011 08:29 Naslov sporočila:

Jernej:

Zlatko H · Objavljeno: 31 Jul 2011 11:55 Naslov sporočila:

Rudi,

V vezi antibiotika. Nisam mislio, da bi upotrebljivao antibiotik, mislim sam na homeopatiju. Kako sam dostigao dobre rezultate v homeopatiji u poljoprivredi, mislim da mogu pomoč pčelama i oko tih bakterija sa homeopatijom

Kakvo je vreme rojenja reproduktivnih rojeva u odnosu na prisilne rojeve i vreme cvatanja maslačka. Dali se reproduktivni rojevi pojavljaju u istom periodu, dali je to reproduktivno rojenje v razdoblju 20 dana recimo u početku šestog mijeseca. To kontam u vezi cvatanja u prirodi.

Ako iz naših košnica roje dva reproduktivna roja, te pčele imaju sigurno najmanje 6kg, šta ostaje u košnicama, dali se takvo društvo oporavi do zime ili je kraj, pa možemo u te košnice naseliti te naše reproduktivne rojeve ili je to sasvim drugi postupak. Možeš to malo opisati molim?

Budi dobro kde da si.

Zlatko

Marko · Objavljeno: 31 Jul 2011 19:32 Naslov sporočila:

JernejM

Da ostajemo u tvojoj temi (pa da budu i sve tvoje eventualne fotke ovdje):

Jernej:

Zlatko H

Rudi,

Evo mene opet.

Na jedni italijanski web stranici čitam, da Amerikanci prave probe oko upotrebe bakterije Hirsutella Thompsoni i bakterije Metarhizium Anisopliae protiv varoje. Siguran sam, da ti več znaš o čemu se radi, pa te molim, da nam malo objasniš/opišeš o čemu se tu radi.

I drugo pitanje:

Možeš malo opisati taj fenomen feromona v pčelnjoj zajednici. Naišao sam na članak " I feromoni dell'alveare e le loro funzioni" i dosta mi je zanimljiv.

Ma znaš kako je to, od tih informacija našim pčelama neče biti bolje ali sam si napisao dobro je znati.

Budi dobro

Zlatko

Zlatko H

Ja ču postavljat pitanja i kad se vratiš imačeš nas preko ušiju,

Več nekoliko dana svake veče hranim moje Warre rojeve, bez obzira koliko su sagradile sača. Pojavi se mi dilema.

Prošle godine u mojim DB košnicami nije mi trebalo ništa hraniti na jesen, jer su bili uslovi takvi, da su se same oskrbile za zimu.Ove godine nije tako. Pošto u mojim starim DB košnicama nisam ništa vrcao/točio to me ništa ne brine ali brinu me moji Warreji postavljeni po tvojoj metodi. Recimo da so sagradile 25cm sača nadole, koliko je tu meda unutra neznam, neznam dali ima medenog vijenca oko sača a rezerva na glavi je prazna kutija, koja čeka na bolje uslove iduče godine.

Moje iskustvo do ove godine je, da mogu moja društva u mom klimatskim uslovima prezimiti ako imaju barem 7kg meda.

Znači ja moram na jesen svakom moj Warre društvu dati najmanje 7kg meda, da bi to društvo uopšte preživelo i dobro ga dodatno izolirati od mraza i onda neka bog pomogne. Dali je moje razmišljanje u pravoj smeri?

I drugo pitanje za danas. Rudi sigurno znaš, koliko hrane potroši jedna familija na recimo 25cm dugom saču/na mesec do zime i koliko kg meda treba takvo društvo na mesec u zimi.

Hvala ti za odgovore kad stigneš, da odgovoriš.

lp

Zlatko

JernejM

Matematika?

Ja, bo težava, ker je letos poleti slabo s pašo. Po drugi strani pa se spominjam, da preživijo tudi družinice v 7 satarjih, moja iz naslovne fotografije (poglej zgoraj) imela toliko satja enkrat januarja, to je morda dobra tretjina koša, pa je preživela! Biti mora na toplem, morda malo ogrnjena, žrelo zmanjšano, pa bo šlo tudi z 8 kg, zgodaj spomladi pa jim daš trdega medu zgoraj.

Velika družina v Warre rabi minimum 6 satov zaloge, lahko razporejeno po nepopolnih satih, to je 12 kg medu, na Primorskem je dovolj 8, mala družina pa ima dovolj 6, predvidevam. Še posebej, če jih zazimiš kot svetuje Rudi, takrat potrošijo še manj hrane. 6 kg je med na treh polnih satih oziroma če je osem zgrajenih satov v enem zaboju, to pomeni 18 dm2 medenega satja, torej je povprečno 7-8 cm visok venec medu nad gnezdom pri majhni družini lahko dovolj, da preživijo.

Lp j

Rudi

Jernej

JernejM

Šta?? 239 kg? Za deset košnica meda? Šta češ sa njom?

Toliko meda je super odlično!

Matematika za Rudija i Oskara

Rudi, nemoj se uzrujavat, to je samo razmišljanje, želim to sasvim razčistiti:

Ako matica prosječno zanese 1500 jaja dnevno, to znači da treba u 21 dan za otprilike 48 - 50 dm2 saća, i ništa više. To je dovoljno za razvoj društva, što znaju i industrijski pčelari, koji imaju pčele ispod matične rešetke na 10 satova, to je recimo 90 dm2. Znaći dovoljno je 6-7 satova plodišta, ostalo je za nešto meda pored.

Onda može da zaleže ponovo od početka. To je naravno industrijski izračun.

Warre kutija sadrži 48 dm2 saća, to je teoretički dovoljni prostor za zalegu, no ako dodamo još jednu kutiju, da se gnezdo izduži i doda med, onda je to od prilike toliko kao 11-satni AŽ panj v plodištu.

- Ako društvu dajemo neograničeni prostor za zaleganje, kao što učiš, taj prostor je po tome gore dosta neiskoriščen?
- Dali bih bilo (zaboravi svoj sistem za tren), onda dovoljno samo tri kutije za pčele, a četvrta bih bila već pčelarevo medište, recimo od 12 do 15 cm, koje se u jesen ostavlja pčelama, a u međuvremenu puni za pčelara?

Dali je preveliki stres za društvo?

Nekako bih htio sniziti ove nebodere, a da ne naudim pčelama.

Hvala i sve lepo, j

Rudi

JernejM

Pa naravno, tuna, shvaćam, ali sam to pretopio u med, hehe.

Ali tvoji panji dobro su nanosili.

Matematika za čitaoce (bralce)

Odlično, to smo trebali čuti, što si napisao. Pa da, 1500 ćelija/dan nekako je na godšnjoj ravni.

Ovo je najbolje:

BorisP

Rudi, neverjetno Shocked

, 239kg. To pa zelo težko verjamem Laughing

. Verjetno ste bili 4 da ste tako "pošast" zvlekli v/na čoln/ladjo Very Happy

. Če sem prav seznanjen lahko dobiš zanjo tudi več kot 10/15 tisoč €, če smo že pri matematiki, hehe Wink

.

No, da ne bo čisto off topic Very Happy

, Jernej, v knjigah pogosto piše tudi da matica zaleže 2000 jajčec na dan, seveda v višku razvoja. Nekje sem prebral, če se prav spomnim, da lahko zaleže do 3000 jajčec Wink

.

PS: Saj ne da bi rabil ampak sigurno imaš kakšno sliko te tune? Bi jo lahko objavil ali pa poslal na ZS? Laughing

Me res zanima velikost te "pošasti" Wink

JernejM

Seveda vse to vemo glede knjig, knjige pa pišejo sodobni industrijci, ki nenehno menjajo matice. Ti in Rudi pozabljata, da govorim o Naravnem čebelarstvu, kjer je matica lahko stara tudi 2, 3, 4 ali več let in ni nenehno terana da zalega, zato sem izbral neko dobro povprečje 1500/dan. lp j

Zlatko H

E pa znao sam, da češ se ti ponovno vratiti,

Rudi, mogu još malo dosađivati,

Možeš dati taj odgovor oko vremene kad kot tebe u Dalmaciji društva reproduktivno roje, dali je to kasnije nego u petom mjesecu.

Rudi može odgovor na pitanje, koje je postavio Jernej a glasi:

Rudi molim te pojasni nam malo više, zašto prazne medišne naklade zimi ne smetaju temperaturi gnjezda nego pomagaju klimi? U čemu tačno je Oscar u pravu u tom pogledu? Lp j

Dalje, može odgovor na to pitanje:
Ako iz naših košnica roje dva reproduktivna roja, te pčele imaju sigurno najmanje 6kg, šta ostaje u košnicama, dali se takvo društvo oporavi do zime ili je kraj, pa možemo u te košnice naseliti te naše reproduktivne rojeve ili je to sasvim drugi postupak. Možeš to malo opisati molim?

I zadnje pitanje za danas,

Znači ako sam razumeo, mogu dati pčelnoj zajednici toliko meda koliko ga pčele mogu spravit. Pa koliko jim mogu dat odjednom, 2kg?

Rudi, sada ih svakodnevno hranim po malo, a pčelarska doktrina u Sloveniji uči, da je potrebno krajem osmog mijeseca završiti sa zimskim krmljenjem pčela. Kada su za tvoje uslove u Dalmaciji zadnji dani, kada se završi sa zimskim krmljenjem pčela, recimo po 2kg meda na dan, tako da bi svaki Warre prehranio recimo sa 7kg meda.

Tuna na gradeli je odlična Laughing

Budi dobro, ja sam u Crnoj Gori zaradio 2kg. Neči napisati šta.

Zlatko

Rudi

Boris

Naravno da nisam bio sam, nas je bilo 8, za jednega je to malo tesko, 6 uri je trebalo da pride van, od €-ri nista, je razdeljena ljudima na selu.

Jernej

JernejM

Ker je Rudi spet napisal zelo pomembne podatke, jih kar takoj prevajam:

- Konec maja je v treh Warre nakladah okoli 100.000 zaleženih celic. V panju je vedno okoli 150% več čebel od zaleženih celic, kar pomeni da je takrat v panju okoli 150.000 čebel. Roji so težki 5 do 6 kg, nikoli pod 4 kg.

- Okoli 60-70% čebel izroji ob rojenju, prvi roj je malo večji, drugi pa malo manjši.

- Vse se dogaja enako kot v košu, samo vse je x2; dvakrat več čebel, dvojne zaloge, dvakrat manj rojijo in več kot dvakrat večji so roji.

- V panju ostane 30-40% čebel plus največji del legla, tako da družina skoraj ne čuti rojenja; z mlado matico in polnimi zalogami medu se pripravi za zimo in prinese še medu, če so paše ugodne ...

- V tako postavljenem panju, če je pravilno zatesnjen in ima majhno žrelo, pride do pravilnega Boyle-Gay-Lussacov-ega zakona, s tem pa pravilna cirkulacija zraka, vlage itd ...

Komentar; takšne super-družine mega-velikosti so od nekdaj iskane v industrijskem čebelarstvu, ker prinesejo veliko več medu od normalnih družin (cca 40-50.000 čebel). Sedaj pa s to metodo dobivamo tako SC (male celice), samo-oskrbne družine, zdrave družine, kot tudi družine, ki lahko v normalnih pogojih prinesejo 25-35 kg medu, v izrednih pogojih pa tudi 50 kg!
_______________________________________________________________________
Rudi, prvi roj iz pletare je imao nešto manje od 2 kg, drugi nešto malo više od jednog kg. Treći roj je spriječen, zbog toga je pletara ostala vrlo jaka. Drugi roj ne može da se sredi sam, treba ga hranit, tek je na 1,2 W kutije danas. Ali se isplati jer je iz prirodnog saća i od društva koje je preživjelo nekoliko godina bez tretiranja.

Ali imam sličnog iskustva koje spominješ gore, a sa TBH od prošle godine; imao sam velike TBH; roj od godine dao je još dva roja iste godine i oko 10-15 kg meda. Ali to su bile izvanredne paše, sve do 25 avgusta. Takvih neće biti još uskoro.

Lp j

Rudi

Jernej

JernejM

Da, upravo tako: Warre je samo ispopunjena pletara, u korist pčelara, ali sve je isto.

Još jedan podatak ako ti treba: srpske vrškare za idelano rojenje imaju 18 litara zapremine, tako da davaju optimalne rojeve oko 2 kg u pravo vrijeme.

Tvoji ogromni rojevi imaju samo jednu slabu stranu; ako ih se vozi daleko sa autom, treba specialna kutija ili košnica sa među-letvicama, jer inače se rojevi od 3 kg trgaju, padaju dole i uguše od vlastite težine, što se ćesto događa i iskusnim pčelarima, a i Marko je nešto takvo doživio.

Jedna slika od Oscara: jedan sat iz dubokog gnjezda:

Oskar kaže, da puno praznog prostora iznad gnjezda pčele prirodno tjera da ga popune, a ako ima preko 60.000 pčela v panju, to znači, kod dobrih paša preko 35 kg, znači tvojih 150.000 pčela u idealnim uslovima lako donosi i 50 kg.

Problem je samo kad nema paša, i onda trebaju velike zalihe, da se nahrane bez pčelara?
___________________________________________________________
Zgornji stavek v slovenščini:

Oskar pravi, da dosti praznega prostora nad gnezdom (naložene prazne mediščne naklade) čebele po naravni poti spodbuja, da jih zapolnijo, napolnijo. In če je v panju 60.000 čebel, prinesejo preko 35 kg medu (10.000 pa le 1kg), torej Rudijevih 150.000 v idelanih pogojih lahko prinese tudi 50 kg za čebelarja, predvidevam. Če pa ni paš, morajo imeti velike zaloge da se preživijo brez pomoči čebelarja.

Zato Oscar zahteva:

Čebele morajo imeti ogromno prostora, ogromno hrane in ogromno miru!

Lp j

Zlatko H

Rudi,

Ona dva kg v CG sam zaradio na špehu oko trbuha. Imaju šifre za prstace i kažu, ulovio sam 5kg brancina za prst debelih.

Rudi, reci mi koliko je od značaja za zdravstveno stanje pčelnje zajednice oni ujezi i rane pune bakterija i virusa. Dali je to problem (koliki?) sve dok se ne formira pčelnja zajednica na 80cm, kasnije verovatno kad dođemo sa regresijom do SC, možda to nije toliko problem, manje reproduktivnih varoja znači manje rana na pčelama.

Meni je u dva dana iz dveh virov došao podatak o collodialnem srebru, kao jakom protimikrobnim, protivbakterijskim i antivirusnim efektom, imam i kontakt firme koja to prodaje. Ima li nešto na tome, imaš kakve podatke o smiselnosti i efektu upotrebe tog preparata. Moj prijatelj Italijan mi je napisao:

argento colloidale (ionico) che è un potente antimicrobico, antibatterico e antivirale, potresti parlare con loro e oltre a darlo da bere anche spruzzarlo nelle arnie.
Šta kažeš?

Postaviču pitanje, nemoj me tresnuti po glavi (može ali lagano) Pošto čemo morat i druge godine upotrebljivati industrijske rojeve (znači male 2/3kg) šta kažeš, da uselim dva taka rojeva (bez matice naravno) u naše postrojenje. Jer sve zavisi od paše, a možde če i drugu godinu biti takva paša kao ove godine ili je ipak bolje staviti samo jedan roj pa bilo što bilo.

Pod temu propolis sam preneo iz Sposa tvoj post, kako napraviti propolis na vodenoj bazi i pošto si pisao i o klimi i temperaturi preneču neke tvoje poste ovamo, nadam se, da to nije problem za tebe. Napisao sam ti privatnu poruku, verovatno nestigneš odgovoriti.

Budi dobro.

Zlatko

BorisP

Rudi,

V slovenski temi piše da priporočaš apiguard, pa tudi kisline...
Zanima me, kakšno je tvoje mnenje o kislinah, predvsem Mravljični?

Nevem, če sem spregledal in kje to že piše se opravičujem.

Lp,
Boris

Rudi

Zlatko

JernejM

Naj prevedem kar je napisal Rudi o kislinah. Seveda pa je treba razumeti, da on govori o tretiranju neznanih rojav ali rojev iz industrijskih panjev, dokler one ne zgradijo polna plodišča naravnega satja z malimi celicami, takrat pa tretiranje ni več potrebno. No, takole pravi:

Z mravljinčno kislino nisem nikoli delal, zato o tem ne znam odgovoriti.

Neznane roje tretirajo z oksalno kislino dvakrat, v razmaku 4-5 dni, če je potrebno pa kasneje še s timolom, kot ga jaz pripravim:

1 kg timola v kristalih raztopimo v 1 litru 96% alkohola in tako dobimo 2l timol raztopine. Od tega vzameš 18 ml z brizgalko in razporediš na 4 gobice (tiste, ki jih dobiš v cvetličarni), velike 4x3x0,5 cm. Položiš jih na vrh letvic, vsakih 7-8 dni pa z jih brizgalko ponovno namočiš z raztopino, in tako 4 krat, zadnjo rundo pa pustiš notri 10-15 dni.

Lp j

BorisP

Hvala vama, Rudi in Jernej!

Kje pa se dobi timol v kristalih? V lekarni?

JernejM

Mislim da ga dobiš pri Samsonu v Kamniku? Ali pa kje v tujini, saj ni več meje. Lp j

BorisP

Hvala Jernej!

Rudi še nekaj...
Ali je kakšna razlika med Apiguardom in Timolom v kristalih? Razen da je tu alkohol, tam pa nek gel?

Ali je že kdo probal(verjetno je boljše vprašanja, bo probal?) namesto Apiguarda, prvi dve leti, dokler ne zgradijo plodišča, uporabljati MK? In kakšno mišlenje imate o tem... bi bilo mogoče tudi z MK spraviti čebele do te stopnje, z uporabo Rudijevga sistema ali jih kislina res preveč "uniči"?

EDIT:
Rudi, je to to zdravilo, ki ga opisuješ ti?:
http://www.samson-kamnik.si/si/slo_pdf/Morana-predstavitev.pdf

Zlatko H

Rudi,

Pa kde si ti, još loviš ribe, da nije tebe ulovila koja specialna riba, pa imaš sada puno znanstvenog istraživanja u praksi. Very Happy

Rudi na Sposu si napisao kako stoji dolje.

Tvoj citat:
PS: Mala pomoc kod kontrole prirodno otpale varroe, prosjecan dnevni broj otpale varroe. Kroz pracenje od 7 dana mnozite sa 120.to vam daje priblizan broj ukupne varroe u kosnici.

Znaci na primjer: kroz 7 dana otpalo 60 varroa

60 : 7 = 8.57 dnevno

8.57 x 120 = 1028 ukupno +/- 5 % , provjereno .

Ako ti napišeš provjereno onda znam, da je to tako.

Možeš malo opisati kakav je praktičan zaključak na osnovi tvoje formule. Po tvoj formuli možemo izračunati nekakav približan ukupni broj varoje u košnici.
Neznam dali griješim ali nekde sam pročitao tvoj izlaganje u vezi prirodnog odpada varoje i praga za tretiranje. Ne mogu se setiti kde je to bilo, ali ono što imam u glavi, da je tvoj prag za tretiranje viši od onog koji je zapisan v naši čebelarski doktrini. Koliko je po tvojih istraživanjih prag/broj varoja v košnici po mesecih kad je potrebno tretirati. Znam, da je to pitanje kasno došlo ali ipak.

Budi dobro

Zlatko

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli