 |
NOVE POTI V ČEBELARSTVU
Iskanja ne-kemičnih pristopov v čebelarjenju; FORUM ZA ZBIRANJE KVALITETNIH INFORMACIJ O POTEH K ZDRAVI ČEBELI
|
| Poglej prejšnjo temo :: Poglej naslednjo temo |
| Avtor |
Sporočilo |
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
 Objavljeno: 19 Jul 2011 12:29 Naslov sporočila: |
 |
|
Hvala Rudi za debatu. Da te malo informiram: Warre košnice su u Sloveniju došle prvi put ove godine, pošto sam o Warre pisao na drugome forumu i neku su se zagrijali. Sad nas ima 10 ili nešto, koji smo izradili ili nabavili Warre i radili po njome dok se nisi javio.
A već duže pišem, da letvice isprekidaju gradnju, to sam izvukao od Scota Mc Persona, a i kako on to rješava u klasičnome Warre sistemu i uspijeva. Tako smo sa Zlatkom pošli tim putem. Sada dođeš ti odnosno Oscar P. sa visokim plodištem, i odmah smo počeli sa mjenjanjem, sužavanjem leta, podkladanjem. Eto, baš sada sam izgotovo petu kutiju, dat ću još žicu unutra i idu pod košnice.
Isto tako sam poćeo podstavljati kutije bez letvica u sredini još prije što si ti došao na naš forum, pa sam sledeće dvije nastavio tim načinom, a danas idu bez letvica.
Zbog toga ne trebaš sumljati u nas, pa čak kad imaš loš dan, što mi dobro osejećamo.
Kad nešto govorim, očekujem da ti koriguješ moj stav, ali nikad neču reči "Rudijevim načinom neće ići", ili "Sumnjam" ili nešto takvo.
_____________________________________________
E, sad ću opet da iznesem svoj stav, a tvoje je, da me usmjeravaš, pa da učiš biti učitelj  :
Napisao si da odstranimo onu tkaninu na vrhu košnice ispod blazine. I sad gledaj: mi svi imamo pčele na 35 mm, samo je Marko pokušao nešto sa 32, pa su pravile 8. Sad su te prve kutije već davno izgrađene i pčele su niže dole. Sad nema smisla ove tkanine izbacivati. A kad budemo išli na 32 mm, na 9 letvica, onda će pčele sigurno one prolaze užasno stisnuti, pa će bit teško sa medištima. U ovoj situaciji sigurno je bolje da tkanine nema. Zbog toga ću ja biti bez nje tek u prolječe sa novim kutijama na 32 mm. Jel se slažeš?
Ima vatre u tebi, to je genetika, hvala i lep pozdrav, j |
|
| Nazaj na vrh |
|
 |
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 19 Jul 2011 12:51 Naslov sporočila: |
|
|
Jernej,
| Citiram: | | Napisao si da odstranimo onu tkaninu na vrhu košnice ispod blazine..... |
Mozda imas pravo, kad formiras kosnicu sa letvicami na 3,2 cm svakako je makni.
| Citiram: | | Ima vatre u tebi, to je genetika |
Ja, nekad prevec, a ipak su neki zamerili kao klopotec, karantena mu je zavrsila, lurky a se ne javlja.
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 19 Jul 2011 14:26 Naslov sporočila: |
|
|
Ne brini ti za Istoka (klopotec, on je u Brndinim godinama, prva sezona), ipak će on sve to pomno da proćita i polako stavi u praksu, pošto je već zaražen Novim putem. Na kraju skoro svi ćemo radit kako propovedavaš. Dosta stvari te pitam i zbog drugih; ove tvoje postove će dosta ljudi da studira preko zime, pravit će se takve kutije ... Sad su neki na dopustu (Marko), a mlađi ne razumiju taj jezik, pa će se im kasnije sve složiti na slovenskome.
Znaš šta sve čitaoce mući, siguran sam, kao je i sve one na SPOS-u: naime teško je provjeravat gnjezdo od američke truleži u tvome sistemu. Ja sam zamislio ovako; dizalicom se digne košnica i izseće komad zaleženog saća. To i nije tako teško, ako inspekcija navali?
I drugo pitanje; ti učiš ili si učio od Oscara, zar ne? Govoriš nekih 6 jezika, pa i španjolski? Ko je bio tvoj glavni mentor na tvome putu prema SC?
Hvala i pozdrav, j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 19 Jul 2011 16:58 Naslov sporočila: |
|
|
Jernej,
| Citiram: | | provjeravat gnjezdo od americke trulezi u tvome sistemu. Ja sam zamislio ovako; dizalicom se digne kosnica i izreze komad zalezenog saca. To i nije tako tesko, ako inspekcija navali? |
To ti je dobra ideja, iako nikad ne reci nikad nisam imao iskustva sa tom bolesti.
| Citiram: | | Ko je bio tvoj glavni mentor na tvome putu prema SC? |
Nisam imao posebnega mentora, ideja je potekla od prijatelja, a mislim da je svima uzor bio Ed & Dee Lusby.
Bilo je lutanja od TBH do Warre, ali ni hodilo, prve prave rezultate je dalo veliko gnjezdo cebel. Bio sam vise puta kod Oskara, poseban je to lik, ja sam tezak ali ne kao on . Ne prizna ni jednu kosnicu osim LR na osam nakladah, ne mores mu objasnit da postoje pase koje traju oko 15 dan, pravi onda ne drzi cebele.
Pravis da klopotec ima oko 60 let (dedek), po tem se izvinjavam klopotecu jos jedamput jer ja sam shvatio da je puno mladji. Klopotec imam iskustva i sa clasican Warre nacin, ako morem pomoc slobodno pitaj, rado pomorem.
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 19 Jul 2011 17:14 Naslov sporočila: |
|
|
Eto ti vidim majstore:
Kutije kako treba,
I štant sa oznakama dokle su izgradile; drugoj sa desne dodao sam 4. kutiju, izgrađeno je bilo do podnice:
Mislim da će do zime popuniti polovinu do tri-četvrtine dolnje kutije, a desna do kraja druge.
Pozdrav, j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 19 Jul 2011 17:24 Naslov sporočila: |
|
|
Šta ti je ovo sa klopotcem, svi mi učimo ponešto, pa neki i ponašanje sa onima, koji su stigli do kraja. Na ovaj forum smo pobegli jer su na svih ostalih bile debate onemogučene od svakojakih i kojekakvih, pa da nemamo takvoga "reda", ni ti ne bih mogao sa nama ništa popričati a mi bih čarali svaki svojim putem.
Oskar je zaista neka snažna figura, gura u svome smjeru kao planet, a mi smo pre vremena već dosta razrađivali njegov sistem i shvatili da nije za nas, jer nismo u džungli, ali sa W-kutijama moglo bih ići ...
Dali ti radiš sasvim jednako kao on, metoda. i šta je drugačije, osim veličine svega?
________________________________________
Rudi, kad ću u prolječe oduzimati gornje kutije, pa recimo da bih bile to već na dugome saću, kako onda to uraditi, kao Mituro? Kako ti radiš; režeš sa strunom, a čime onda to pokrivaš?
Lp j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 19 Jul 2011 18:23 Naslov sporočila: |
|
|
Jernej, od teh panji na gorenjeh slikah ces imet lepa drustva na proljece, tretiraj ih apiguardom nemoj ih pustit propast. Spremi jos par panji jer ako se rojio bit ce lepih roji.
| Citiram: | | Dali ti radiš sasvim jednako kao on, metoda. i šta je drugačije, osim veličine svega? |
Sve isto, samo iznad legla ja imam polunaklade, razlog je slaba pasa.
Kako sam vec rekao ako mi je za zalogu ili mediste cela naklada se desi da je izgrade pol pa je pol prazna za dole, tako ne sluzi nicemu dok je ne potpuno izgrade, a to je onda drugo leto. Ovako sa polu nakladom ili mi je ne izgrade ili je izgrade celu.
| Citiram: | | kad ću u prolječe oduzimati gornje kutije, pa recimo da bih bile to već na dugome saću, kako onda to uraditi, kao Mituro? Kako ti radiš; režeš sa strunom, a čime onda to pokrivaš? |
Ako ti je medna naklada zaljepljena za doljnju rezi sa strunom. Ako nimas jakih vjetri zimi dobro bi bilo da stavis od zgoraj praznu nakladu pa sve ostalo kao i do sada, ako ne stavis praznu nakladu gore onda pokrijes kao i do sada. |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 19 Jul 2011 18:56 Naslov sporočila: |
|
|
1. Znači samo pokrivam izsjećeni med, odnosno saće?
2. Rudi, ja mislim su da polunaklade tipa CHRIST najbolje baš zbog paša i lakšeg oduzimanja. Savetuješ da napravimo 12 cm kutije? Ja bi ih izradio sa klasičnim W udubljenjem 1x1cm, pa unutar stavio letvice, umjesto onih tvojih plavih okvira?
3. Dali su nužne izglodane letvice kao imaš ti, 8 komada,ili možemo klasično, samo sa 8 mm razmaka - 9 komada?
Baš ti hvala za sva znanja, lp j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 19 Jul 2011 19:29 Naslov sporočila: |
|
|
| Citiram: | | 1. Znaci samo pokrivam izsjeceni med, odnosno sace? |
Ja.
| Citiram: | | 2.Savetujes da napravimo 12 cm kutije? Ja bi ih izradio sa klasicnim W udubljenjem 1x1cm, pa unutar stavio letvice, umjesto onih tvojih plavih okvira? |
Meni su se pokazale zahvalne te polu naklade, a delo ti je isto jos lakse pa zasto ne probat, ista stvar je i sa udubljenjem 1x1, ne trebas delat te nosace letvic.
| Citiram: | | 3. Dali su nuzne izglodane letvice kao imas ti, ili mozemo klasicno, samo sa 8 mm razmaka? Ostavljamo onih 2,5 cm sa svake strane ili rasporedimo letvice jednakomerno? |
Ni nuzno da ih delas kao ja, ja sam ih tako poceo delat radi razmaka 3,2 cm, letvice su piljene 3,2 cm. Posto ja nisam prisutan kad se roji spravljaju tako ne treba mjeriti razmak med letvicami ih samo poslaze, a onaj prostor z boka dobar je i od oka +/- mm na neku stran ni vazan, ali razmak letvica je vazan.
Letvica bi ti trebala bit 2,4 cm jer SC cebele grade 24 mm debelo satje legla, pa ih posloziz od sredine prema kraju na osni razmak od 3,2 cm. Ne stavljaj 9 kom u 30 cm Warre, izgradit ce one 9 sati ali one krajnje proti zidu ce bit tek zacete celice nikad cele, tako ispada da su samo pol zgrajene onaj del prema nutra, za 9 satno Warre bi je trebalo malo prosirit cm ili dva.
Ne hvali,
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 20 Jul 2011 08:10 Naslov sporočila: |
|
|
Super Rudi. Polako slike se jasne. Sa 8 letvica u 30 cm, na krajevima deblji satovi, dobije se i po koju kilu ili dvije meda više/nastavak. Sve mi to odgovara i veseli me.
Dobro si smislio sistem, da pomoćnici nemaju frke, a mi možemo i sa klasičnim letvicama. Već sada imam letvice 24 mm.
Ovdje dodajem i poznatu sliku Oscarovog sistema (dali je to smislio on ili neko već prije njega?):
Pitanje: četvrti nastavak je zlatna rezerva od pčela, don't touch, ali ako je plodište sasvim dole, moglo bih se tamo staviti i prazno polu-medište, kad ima dobra paša? Ti ostavljaš četvrtu uvijek fiksnu? Lp j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 20 Jul 2011 12:56 Naslov sporočila: |
|
|
Jernej,
| Citiram: | | Ovdje dodajem i poznatu sliku Oscarovog sistema (dali je to smislio on ili neko već prije njega?) |
Ta nacin postave kosnice sa velikim prostorom i zalogom hrane je prvi napravio Oskar, do tega zakljucka je dosao promatranjem prirodnih stanista cebela. Nesto slicno, visoku kosnicu (Warre) je poslagao prije njega Roger Delon kao Climatstable kosnicu u kojoj se cebela bolje obcuti nego na klasican nacin. Ali kako Delonova ima okvire i satne osnove pa to ni interesantno za ovaj nas cilj.
| Citiram: | | Pitanje: četvrti nastavak je zlatna rezerva od pčela, don't touch, ali ako je plodište sasvim dole, moglo bih se tamo staviti i prazno polu-medište, kad ima dobra paša? Ti ostavljaš četvrtu uvijek fiksnu? |
Cetvrti nastavak kao rezerva ne diras, sve kaj cebela dela, i kako ce usmjerit razvoj i ponasanje skroz leto odvisi od kolicine hrane sa kojom raspolaze. Nikad je ne smes dovesti u situaciju stresa da od jedamput ostane brez zaliha hrane. To se normalno dogaja u ind. panji, naprimjer u vasi AZ kosnici gdje vec put skroz sezonu cebela ostane gola, brez hrane sa puno legla. To je za nju katastrofa, i umjesto da je stalno max. posvecena odgoju, ciscenju itd. legla, ona je siljena na prezivljavanje i forsirana da si nadopuni rezerve.
Cetvrti nastavak kao rezerva je odvojen zasebnim letvicami kao posebno tijelo samo radi stabilnosti, statike saca, radi tezine, Inace bi moglo bit sve u jednem dijelu, ali da ne dodje do rusenja satja radi tezine, zaloga je odvojena zasebnim nastavkom. Tako da cetvrti nastavak nije zaseban radi toga da bi to bio pomicni nastavak. Ta rezerva meda sluzi jos kao termo regolator i regulator vlage.
Ta cetiri nastavka su od cebele i na njih moras zaboravit, samo visak kojega donese (peti, sesti itd.) nastavak je tvoj, ako je dovoljno pase. Tu zalogu pcela retko potrosi ili nikada ali dela se o obcutku sigurnosti prezivljavanja, zato don't touch.
PS: stavi sebe u slican polozaj, kako se bolje obcutis i na sta mislis ako je auto sa punim rezervarom ili moras uvijek peljat na min. rezerve.
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 20 Jul 2011 16:31 Naslov sporočila: |
|
|
Skoro je to čudnovato Rudi, pišeš posve iste rečenice koje smo pisali Frank Lukežič i ja po forumima i bili "tumbani" i proklinjani i smetani. Sve što pišeš je meni potpuno prirodno i studirao sam 4 godine, poznat mi je i Delon, no, nisam znao da je on složio onu košnicu "po mjeri pčele".
I Oskara smo malo studirali, ispitivao sam iskusnije, no one ogromne kutije nekako nisu došle u obzir ovdje, a sada sa Warre sve se složilo na pravi Novi put. A nikad nisam Oskara ispustio iz uma.
Industrijski pristup djeluje baš na principu šoka, kako kažeš, a moj prijatelj Branko več je dugo toga objasnio, gledajući pletare i AŽ, da je visok medeni vjenac amortizer svih šokova kod pčela, čak i šoka jake paše. Profi mi javlja, kako pčele umiru ispred košnica, kad im se oduzima skoro sav med iznad plodišta i mjenja sa sećerom.
Druga stvar toga šoka jeste činjenica, da kad poslije zadnje paše izgube sav med, one moraju tražit novi i prerađivati tone šećera, a to prouzrokuje, da zapostavljaju zalegu, koja je u tim uslovima loše odgojena i mora odmah na prerađivanje i potragu. Zbog toga društva idu u zimu nikakva, na 40% prirodne snage i tako iz godine u godinu i onda - kraj života pčela.
_____________________________
Ovaj tvoj sistem rješava sve. Cilj ovoga foruma sa tim informacijama skoro je postignut. Rudi Paulović spašava odnosno dava konačno usmjerenje za početak Novog puta u Sloveniji. Neka ti pčele dobro lete, lp j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 20 Jul 2011 16:38 Naslov sporočila: |
|
|
| Vse, ki vas zanima Rudijev način in učenje, pa ne razumete jezika v katerem komuniciramo, obveščam, da bo Zlatko v kratkem naredil skupek dosedanjih debat in informacij v slovenščini. Najbolje bi bilo da se jih odpre v v novi temi, da tisti, ki prihajajo, ne rinejo skozi vse te strani. Lp j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
BorisP
Administrator foruma
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 21:10
Prispevkov: 678
Kraj: Ljubljana, 300 m n.v.
|
| Objavljeno: 20 Jul 2011 16:55 Naslov sporočila: |
|
|
Super, res ti hvala Zlatko.
Sam sem se sicer počasi prebijal čez vsak vaš post in mislim da mi je nekaj stari jasnih. Nisem hotel preveč težiti , da bi mi morali razlagati v Slo pa vidim, da se je na koncu vse rešilo. Se že veselim prevoda!
No kar po tem pogovoru vem 100% je, da naslednje leto sigurno postavim kak panj "po Rudijevo". |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 20 Jul 2011 19:04 Naslov sporočila: |
|
|
| Citiram: | | Cilj ovoga foruma sa tim informacijama skoro je postignut..odnosno dava konačno usmjerenje za početak Novog puta |
Drago mi je da smo se uspjeli razumijeti, zahvalim na strpljenju.
Cilj je bio da se objasni prvi korak prema konacnemu cilju, pravilno postavljanje stanista pcele, odnosno prenos prirodnega nacina zivljenja pcele u kosnicu.
Od tuda startate sa prirodnim odabirom pcele koja ce na kraju znat sama se odbranit od varroe, da bi to uspjela mora najprije ziveti na svoj prirodan nacin a ne na nacin nametnut od pcelara.
Sad kad ste to savladali i prihvatili moze se poceti o diskusiji koja temperatura je sad u leglu, utjecaj temperature, vlage, propolisa na smanjenje reprodukcije varroe itd. To saznanje ne mjenja bit dosezenega ali je lijepo za znati.
Jedno vrijeme me nece biti, ali isto postavite pitanje, pa ako znam cu odgovorit malo kasnije.
- i prave istrijani, imajte uvijek trdo od spreda.
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 21 Jul 2011 08:57 Naslov sporočila: |
|
|
Odmor i onda dalje
Rudi:
| Citiram: | | Sad kad ste to savladali i prihvatili moze se poceti o diskusiji koja temperatura je sad u leglu, utjecaj temperature, vlage, propolisa na smanjenje reprodukcije varroe itd. To saznanje ne mjenja bit dosezenega ali je lijepo za znati. |
Dobro nas vodiš Rudi! Gledaj, uzmimo si kakvu sedmicu odmora, da prežvakamo neke stvari i uradimo druge, se odmorimo, pa se onda opet čujemo?
Ipak prirodno je prirodno, pa vidim da i tvoj i Brndin način nekako sovpadaju, što mi je drago; staro saće plodišta puno propolisa, vlaga, čak i CO2 u visokim košnicama sa manjim letom ... Već se unapred veselim, ali kako rećeno, malo odmora za tebe i nas.
Budi nam dobro, j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 21 Jul 2011 21:24 Naslov sporočila: |
|
|
| Citiram: | | pa vidim da i tvoj i Brndin nacin nekako sovpadaju, |
Zdaj si ga usr.., kamo ti vidis sovpadanje ? satne osnove ? uporaba Coumaphos ? in cakamo da to postane svetski hit ?
Pravis CO2, sam cuo da na N.Zelandiji imaju jenu majhnu masinicu pa cebele od sladkornega sirupa pune gazirano pijaco kad imaju vremena in viska CO2
Leto ? a na taksno si mislio sigurno ? nekaj cm pod njenim vrhom, a 2 cm zamaknjeno iz sredine, potem pa le še eno ? samo sad je velika tajna na ko stran 2 cm zamaknjeno iz sredine ? levo ili desno ? pitanje je sad ?
lp
Nazadnje urejal/a Rudi 22 Jul 2011 16:34; skupaj popravljeno 1 krat |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 22 Jul 2011 06:06 Naslov sporočila: |
|
|
| He he, ti si sad našao razlike, ja govorim o starom saću u plodištu, propoliziranome, visokim košnicama, višoj temperaturi ... A pustimo to na miru, ako sam ga us..., nisam ga prvi put . Čujemo se, hvala, j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Zlatko H
Pridružen/-a: 25.05. 2011, 21:15
Prispevkov: 2633
Kraj: Parecag, 100mnm
|
| Objavljeno: 22 Jul 2011 12:23 Naslov sporočila: |
|
|
Rudi,
Kako odmor i pčele.
Pa ja ču nekako početi sa drugom etapom naše suradnje. Narednih dana ču objaviti bistvo toga što si nas naučio u vezi postavljivanja ili zgradbe društva.
Uvijek me je jako interesiralo ponašanje pčela i od tu imam danas dviju pitanja:
Propolis: Jedna društva jako propoliziraju baš svaku rupicu, propoliziraju letvice, pa okvire, pa pokrov zajednice itd. Možeš nešto napisati o propolisu samom, i zašto takove razlike v propoliziranju košnica.
Mlade matice. Samo u jedenom Warreju imam maticu 2011, sve ostale su matice 2010. Ta mlada 2011 nije okusila ni kiseline a izvor je od pčelara koji ne tretira kemijom više od 15 godina. Zapazio sam, da je to društvo veoma malo okuženo varojom, mada je i samo društvo nešto slabije, do danas mi je sagradilo jednu nakladu i trečinu druge. Ali pošto je bio to drugi roj iz AŽ košnice bio je mali, kad sam ga stavio u Warreja.
Dali postoji neka korelacija izmedu varoje i starosti matice ili je to više stvar vitalnosti. Ono što piše pčelarska doktrina je menjati maticu svake godine i time imati i manje varoje. Dali je društvo sa maticom koja ima 4 godine, neče biti u istoj košnici, jer če rojiti, ali recimo ako je ista matica još ok onda če ponovno stara matica rojiti i tako dalje. Znači možemo nakon četiri godina još imati maticu od pre 4 godina unaprkos rojenju. Ili potupuno grešim. Dali če takva matica imati u nekom prosijeku više varoje u društvu ili tu vladaju sasvim neke druge zakonitosti.
Kad sam kupio svoj prvi Warre u Avstriji video sam, da je bila jedna stranica košnice priređena tako, da je bilo od stakla i staklo se onda pokrilo sa daskom. Mogla se ta košnica otvoriti sa strane i preko stakla osmotravati pčele. Šta misliš Rudi, da drugu godinu postavim jedan takav warre a na svih četiri naklade stavim staklo sa jedne strane, tako bi nakom dve godine mogao i slikati to dugo i duboko sače. Samo bi možda pčele to staklo propolizirale pa se nebi niš videlo.
lp
Zlatko |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 22 Jul 2011 16:33 Naslov sporočila: |
|
|
Zlatko, pozdrav iz Italy
Jedna od vecih prednosti za cebelu pri postavljanju kosnice na prirodan nacin je da se upliv cebelara na gnjezdo smanjeno gotovo do nule, jer ne mores vise odpirat panj i dizat van okvire. Z vremenom se navadis na takav nacin dela pa je bolje i za tebe i za cebelu.
Stalno prckanje po panju remeti circadian rhythm cebela (da ne opisujem kaj je to googlajte malo). Jedno od vaznijih remetjenja rhythma je remetjenje komunikacije med cebelami, kako cebela zivi u mraku glavna komunikacija med njimi je mirisna komunikacija, zelo pomembna mirisna komunikacija z leglom, remetjenje komunikacije sa leglom se odrazava na odrzavanje zdravega legla i odstranjenje bolnega. Svako odpiranje panja remeti to komunikaciju za duze vrijeme.
Propoliziranje jednega drustva vec od drugega more bit povezano z genetiko cebele (jedna vec druga manje) ali isto more bit povezano z nekakovo vecjo okuzbo panja pa cebelice to poskusaju rjesit, u tvojem slucaju mislim da je ta drugi slucaj, necega se zelijo rjesit. (te cebele odvoji i pusti ih za dalnju selekciju)
Koliko znam ni nikakove razlike med staro i mlado matico in broja varroe u panju. Odvisi koliko je velik roj, koliko je varroe donesao sa sobom, vreme prekidanja zalege itd. Doktrina za mjenjati maticu svake godine i time imati i manje varoje ne stoji, to je doktrina cebelari na med, jer koriste explozivnost zaleganja mlade matice i stim veci prinos meda. Kad jedamput postavis panj na prirodni nacin nikad vise neces znat koju maticu imaju i koliko je stara, dokle odgovara cebelami je uvijek dobra, po tem je pa one reguliraju.
Gore pisano vredi i za staklo na panju, ono sluzi samo za cebelarovu radoznalost i to samo da gledas dok gradiju, jedamput izgradjeno ne vidis vise nista interesantno, z vremenom ga i zamagle pa ne vidis nic, a da uznemirava cebelu sigurno stoji.
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Zlatko H
Pridružen/-a: 25.05. 2011, 21:15
Prispevkov: 2633
Kraj: Parecag, 100mnm
|
| Objavljeno: 24 Jul 2011 18:31 Naslov sporočila: |
|
|
| Rudi je napisal/a: |
Propoliziranje jednega drustva vec od drugega more bit povezano z genetiko cebele (jedna vec druga manje) ali isto more bit povezano z nekakovo vecjo okuzbo panja pa cebelice to poskusaju rjesit, u tvojem slucaju mislim da je ta drugi slucaj, necega se zelijo rjesit. (te cebele odvoji i pusti ih za dalnju selekciju)
Gore pisano vredi i za staklo na panju, ono sluzi samo za cebelarovu radoznalost
lp |
Kad si napisao, da se po tvojem moje pčele hoče nečeg rešiti, napisao si da odvojim te pčele i pustim ih za dalnju selekciju.
Kako si to mislio odvojiti tu zajednicu i zar misliš, da je zajednica koja puno propolizira dobra za dalnju selekciju. Kakva je korelacija izmedu toga šta navodiš, da se pčele hoče nečeg rešiti i da je to društvo dobro za dalnju selekciju.
Ja bi to razumeo tako, da to društvo ima u sebi još snage, da se bori, pa onaj koji se bori unaprskos bolesti je dobra osnova za održavanje linije.
U vezi stakla nisam radoznao, kad ču jedamput ustanoviti, da ih imam na tri naklade ne trebam gledati. Ali ipak je po malo naš zadatak dati informaciju onima koji za informaciju pitaju. Pa sam mislio (pošto si ti jedamput zapisao, da nemaš slike tvog dubokog roja), da bi slikao to duboko leglo, da bi mogao to pokazati onima koji pitaju a ne veruju, da se to može tako raditi. To je to i ništa drugo.
Budi dobro u Italiji.
Zlatko |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Zlatko H
Pridružen/-a: 25.05. 2011, 21:15
Prispevkov: 2633
Kraj: Parecag, 100mnm
|
| Objavljeno: 24 Jul 2011 19:01 Naslov sporočila: |
|
|
| Rudi je napisal/a: |
Od tuda startate sa prirodnim odabirom pcele i
moze se poceti o diskusiji:
koja temperatura je sad u leglu,
utjecaj temperature,
vlage,
propolisa na smanjenje reprodukcije varroe itd.
p |
E pa vidim, da smo na odmoru, ja verovatno koji dan iduči tjedan ali do tada.
Rudi, nešto si mi odgovorio več na moje pitanje o propolisu, i odabirom pčela pa te molim da nešto još napišeš u vezi toga.
Verovatno je to nekako tako: više propolisa v društvu, veči odbrambeni potencial ima to društvo. Ma kad razmišljam o tome ima logike, pčele se na sve što se zbiva u košnici i nije im pogodu, imaju najmanje dve oružje, otrov i propolis. Sve što im ne valja propoliziraju. Ako propoliziraju letvice onda znači, da hoče začepit nešto, a začepljuju verovatno zbog postignuča mikro klime v košnici. I kad dođe miš u košnicu ga napadnu popikaju i propoliziraju. Znači što više propolisa to je jače v suštini to društvo. Ob prvi priliki ču kontrolirat stanje na podnici u korelaciji sa propoliziranjem.
Više puta imamo rešenje pred nosom, samo ga ne vidimo. A propolis i smanjenje reprodukcije varoe. E tu neznam, nemam ideje kako povezati propolis i smanjenju reprodukciju varoje. Samo tako, da pčele začepe jako baš svaku rupicu i ostvare sa time taku klimu, digne se temperatura za ono malo što smeta varoji i ona se pomeri od sredine na krajnje sače gde su obično troti. I tako je v centru legla nema toliko i imamo više zdravijih pčela. Jer sam barem blizu?
Temperaturu mogu povezatio sa dimenzijama košnice, veča što je košnica teže je održavati idealnu temperaturu, znači nekako niža što je temperatura u leglu, više je varoje. Sad ču iči gledat, kako su ofarbane moje DB košnice, dali je u košnici sa svetlim bojama (niža temperatura unutra zbog boje, više varoje i obrnuto)
U vezi vlage znam da je u košnica vlaga veoma visoka a pd tu daslje neznam.
Pa dosta razmišljanja za sada, možeš malo pokomentarisati i dati neko tačnije objašnjenje.
lp
Zlatko |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 24 Jul 2011 23:24 Naslov sporočila: |
|
|
Zlatko,
| Citiram: | | Kakva je korelacija izmedu toga šta navodiš, da se pcele hoce neceg rešiti i da je to društvo dobro za dalnju selekciju. Ja bi to razumeo tako, da to društvo ima u sebi još snage, da se bori, pa onaj koji se bori unaprskos bolesti je dobra osnova za održavanje linije. |
Tocno to sam mislio kad sam napisao da ih stavis sa strane za daljnju selekciju, te pcele imaju dobre predispozicije. Imas pcele ke prepoznaju okuzbe bilo kakove vrste (bakterijske, kemijske ili pa varroe) jedan od nacina odbrambe protiv tega je ciscenje i propolizacija. Praviju da je jos oko 5% takoveh pcela po pcelinjakah. Zato drzi je za daljnju selekciju. Ako je vise propolisa u kosnici pcele su zdravije.
Ponovit cu opet, velicina kosnice ili tip kosnice nimaju nikakovu vezu sa zdravljem i temperaturom, osim ako je slabo drustvo u velikoj kosnici pa ne uspije sve to kontrolirat. Za jako drustvo na obilnim pasami ni problema sa
velikim kosnicami. Zato ne iscite rjesenja u tipu kosnice, odaberi si kosnicu prema pasi koja dozvoli veliki i brzi razvoj drustva. Zato ja preporucam Warre kosnicu, ako im das prostor za relativno veliko leglo na svim pasama se brzo razviju, normalno na jacim brze i ostaje ti za prosirivanje kosnice u visinu.
Temperatura u leglu se povecava sa razmakom satja od 3,2 cm i velikim leglom. U mojeh Warre temperatura legla doseze 37,6-37,8 C stupnja, u tem dijelu ni varroe. Na tu temperaturu ti mores utjecat samo razmakom satja od 3,2 cm, velikim leglom i da ti je kosnica zaprta kao boca sa malim letom, i normalno bez nepotrebnog odpiranja . To isto valja za odrzavanje idealne vlage u kosnici.
Utjecaj temperature i vlage na smanjenu reprodukciju varroe je long story, ali cu pokusat prenest ukratko. Dobra cebela propolizira sve od celicah do lesa. To je fizicka dezinfekcija stanista (jer fizicki izolira bilo kakovu okuzbu). Ne treba ponavljat da je propolis vrst prirodnega antibiotika pripremljen na odredjeni nacin, to svi znamo, samo ne znaju svi kako se on ili dio propolisa aktivira prirodno u kosnici. Za to je potrebna idealna vlaga
i normalno temperatura. Znaci u normalnoj vlagi koju pcela odrzava u kosnici pride do odvajanja sastojki propolisa ki su topljivi u vodi. Te sastojke pcela raznosi po svoj kosnici i oni utjecu na odredjene bakterije i viruse.
Zasto je to vazno ? Znate da se varroa hrani u leglu pri razmnozavanju i poslije kao odrasla na odrasloj pceli. Sad je nama interesantnije opisat prehranu varroe na pupi u leglu. Stara varroa napravi punkturu (pikne) pupu i na toj punkturi se hrani, jedna varroa retko pikne vise puta pupu uglavnom je jedna punktura, ako je vec stare varroe slo u jednu celicu onda imaju i vise punkturah na pupi za prehranu. Kako ta punktura brzo zaraste na pupi varroa je treba stalno odrzavat odprtu, to dela da se hrani vec puti skroz neko vrijeme, ali ima i drugu pomoc za odrzavanje te punkture odprte, to su bakterije ke ziviju na odprtoj punkturi i hrane se iz nje. Miris ka ispustaju te bakterije pomore varroi da brze najde luknju, a bakterija prehranom na njoj drzi punkturu odprtom.
Mlada zlezena varroa ne more sama probit punkturu na pupi da bi se hranila, to mora stara varroa, mirisi sa punkture vode mladu varrou do hrane. Ako ni bakterijah okoli punkture ona brzo zaraste i ni mirisa, ako mlada varroa ne more nac ili je prekasno najde (novo otprto od stare) zgubi vrijeme, slabija je i ne pari se. Ne sparena varroa je reproduktivno nesposobna i ako prezivi nima nagona za reprodukciju, ne gre vise u celicu.
Slika 1-b: prikazuje punkturu odprtu od strane odrasle varroe na pupi.
Na sliki 2-d su bakterije Melissococcus pluton ili European Foulbrood (EFB), ona je prisutna u preko 30% legla, na pukturi odprtoj od varroe, ne mora doc do infekcije legla, jer infekcija se desava samo kroz
kontaminiranu hranu i bakterija se drasticno razvija u probavnem traktu pcele ne na punkturi.
Na sliki 2-f je do sada jos nepoznata bakterija ka je prisutna na 100% legla inficiranog varroom i pukturi odprtoj od varroe. Obe te bakterije prenosi varroa.
Evo sad smo ukratko prisli do biti stvari, propolis drzi te bakterije pod kontrolom, i dok god su u leglu optimalni uvjeti (vlaga-temperatura) on dobro dela to delo, jako mali broj varroe izadje reproduktivno sposobne. Istina je da neki propolisi su efektiji a neki manje, ovisi od porijekla, brazilski zeleni propolis je najbolji ali i nas u zonama mediterana i srednje europe je isto tako efikasan. Te efekte morete postic samo sa prirodnim velikim gnjezdom, sve ostale pokusaje i price, razne kosnice, nukleusi, leto (2 cm zamaknjeno-Jernej ) zaboravite, to su gluposti i vjerovanje u carovnice (witches).
Zna se da na odrasloj pceli vise varroa koristi istu pcelu za prehranu, upravo radi mirisa odprte perforacije, smanjenjem bakterija smanjuju se odprte perforacije pa varroa mora delat novu, tu se sad odrasla pcela brani pa pride do pojacanog ciscenja i odpada varroe. Tu pride do izrazaja anti varroa mrezica da se ta odpala ne vraca na pcelu, zato obavezno imajte anti varroa podnicu sa mrezom ali zaprtu ne delat experimente sa odprtom podnjacom.
Za sada toliko ukratko, ne pitajte prevec od bakterijah jer ja nisam biolog, samo prenosim tudje delo.
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 25 Jul 2011 17:22 Naslov sporočila: |
|
|
Hvala Rudi, to je to, sve se sada poklapa! Samo neznam šta imam ja sa 2 cm levo-desno rupama, ti to misliš Marka, mislim da je on to pokušao, po savjetu Brnde?
To što pišeš o propolisu, mogu da potrvrdim upotrebom eteričnih ulja, ponekad po par kapi na podnjaču, kad je jako vruče: iz takvih košnica ne dolaze deformirane pčele, iako dolaze one, koje su bile ugrizene od varoe i ne mogu više leteti, nego se trljajo po zadku ispred košnice kao da ih svrbi i onda ostaju vani jer nemaju snage za let: ali nema deformoranih krila i tjela, što znači, da e. ulja uništavaju one bakterije koje idu uz varou i prouzrokuju usputne bolesti. I kad sada dodamo još propolis, pre svega starog saća, i temperaturu stisnutog saća na 32 mm, onda izgleda da je to TO!!
_______________________________________
Imam pitanje:
Tri W košnice držim u štantu-pćelinjaku, koji ima visinu za košnice 125 cm, tako da tvoj (Oskarov) sistem od 3,6 metara visine teško dolazi u obzir. Zbog toga razmišljam:
Odkud tebi i Oscaru znanje, da je 60 cm plodišta ono optimalno; tako je u prirodi, kad duplo ima obim sličan W-košnici?
Dalje; kad je društvo jako i paša dobra, onda ima gore, od tih 3 kutija, barem vrhnju popunjenu medom, a plodište stisnuto dole na dve kutije ili čak samo kutiju i pol. To znači, da bih medena-rezervna naklada mogla biti i samo od 12 cm (to je još uvijek 8 kg meda!), pa onda dolaze "pčelareva" medišta.
Još dalje: ako je dobra paša i jako društvo, u to vrijeme moglo bih se dignuti njihovu rezervu i na vrh treće kutije plodišta umetnuti jednu praznu medenu nakladu od 12 cm? Zašto ne; i tako u tom vremenu plodište je barem 20 cm ispod?
U svakom slučaju Oscarov sitem od 4,6 metra neće doći u obzir, zbog toga tražim tvoje mišljenje za modifikaciju tih košnica odnosno sistema
Hvala. Nadam se da znaš, gdje sam se šalilo. Pozdrav, j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 25 Jul 2011 17:33 Naslov sporočila: |
|
|
Rudi je napisal:
| Citiram: | | Temperatura u leglu se povecava sa razmakom satja od 3,2 cm i velikim leglom. U mojeh Warre temperatura legla doseze 37,6-37,8 C stupnja, u tem dijelu ni varroe. Na tu temperaturu ti mores utjecat samo razmakom satja od 3,2 cm, velikim leglom i da ti je kosnica zaprta kao boca sa malim letom, i normalno bez nepotrebnog odpiranja. To isto valja za odrzavanje idealne vlage u kosnici. |
Ker je to izjemnega pomena za nas, kar takoj prosto prevajam:
Temperatura plodišča se povečuje s pomočjo zmanjšanja razmaka satja na 3,2 cm in visokega plodišča (tri Warre zaboji = 60 cm!). V mojih Warre panjih temperatura plodišča dosega 37,6 do 37,8 stopinj C, in v tem delu ni najti varoje. Takšno temperaturo lahko dosežemo samo z:
- razmakom satja na 3,2 cm,
- visokim plodiščem in
- s tem, da je panj spodaj zaprt z manjšim žrelom (okoli 5 cm2), kot kakšna steklenica.
- In seveda brez nepotrebnega odpiranja panja.
Na tak način se doseže tudi idealna vlažnost v panju.
Lp j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Zlatko H
Pridružen/-a: 25.05. 2011, 21:15
Prispevkov: 2633
Kraj: Parecag, 100mnm
|
| Objavljeno: 25 Jul 2011 21:50 Naslov sporočila: |
|
|
Rudi,
Kod sređivanja tvojih odgovora pojavila su se mi neka pitanja, imaj strpljenja molim:
Pišeš o zalogi hrane i medenom vencu. Možeš molim opisati, kako grade pčele to duboko gnezdo. Znači zidaju prema dole, matica zalega, posle izleganja se prazne celice popune gore, a pčele idu prema dole. Kako je raspoređeno leglo na tih 60cm. Na jesen se pomikaju znači prema gore i tu pod medenim vijencima formiraju kubus. Jel to tako?Mali izračun, u četvrtoj nakladi i medenom vijencu sača imaju pčele za zimu od prilike 17kg meda. Dali je to nekako tačno?
Pišeš, da mogu iduču godinu kad pretresem moja društva u novi Warre odmah staviti trake od 4,9mm, znači nema najprije prehoda iz 5,2 na 5,1, nego odmah na 4,9. I rojeve iz društva ove godine odmah na 4,9mm.
Napisao si, da kad pčele dotaknu minimum rezerve, koja ona znaju da je moraju imati, onda krene rojilni nagon ili kad nema mesta za zalegu. Što to tačno znači, kad su krenule da jedu i zalihu v četvrti nakladi ili kad su pojele tu zalihu. Kod mene sve roje od prilike v sedmicu ili 10 dana, od prvo do desetog v petom mesecu, kao da su sve odjednom sve pojele i kao da je svima ponestalo mesta. Dali je to kod toga sistema drugčije, dali je tu period rojenja duži od 10 dana?
I napisao si, da rojilni nagon počne kad posne cvati maslačak, to ne mogu prevesti, možeš opisati drugim rečima?
I zadnja molba, može jedna skica te tvoje mreže za lovljenje rojeva, ja imam uvijek problema sa tim, jer na sadašnjem stajalištu nemam vočke, pa moram imati više sreče, da ulovim po koji roj.
Budi dobro
Zlatko |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Mr.R
Pridružen/-a: 05.07. 2011, 20:50
Prispevkov: 38
Kraj: Velenje
|
| Objavljeno: 26 Jul 2011 09:31 Naslov sporočila: |
|
|
Samo intermeco. Letos sem pripravil sesalec za lovlenje rojev. Slaba stran je edino to da potrebuješ elektriko. Idejo sem dobil na youtube - beevac. svoje slike pa sem objavil na facebook-u. "Uroš Rozman"(slika poleg imena je debelinko v čolnu)
Nazadnje urejal/a Mr.R 26 Jul 2011 10:43; skupaj popravljeno 1 krat |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
JernejM
Pridružen/-a: 23.05. 2011, 13:00
Prispevkov: 1578
Kraj: Semič, čebelnjak na 420 mnv
|
| Objavljeno: 26 Jul 2011 09:41 Naslov sporočila: |
|
|
Košaro za lovljenje rojev lahko vidite v knjižici A. Janše: Popolni nauk za vse čebelarje. Najbolje pa se ta mreža vidi na tistih znanih posnetkih nemških čebelarjev, ki delajo s koši ( http://www.youtube.com/watch?v=g7M1X0bWYyo ). Sedijo ure in ure pred čebelnjakom in ko vidijo prve znake, namestijo to mrežo, zadaj pa palico, da je vodoravna. To je OK, če imaš veliko družin ki lahko istočasno rojijo. Če pa tega ni, jih kar pustiš rojiti, samo žrelo dodobra pripreš, da gredo počasi ven in se tiste zunaj že utrudijo, čakajoč ostale, zato tak roj sede zelo blizu. Sem preskusil, deluje, Janša je imel prav.
Ne vem pa kako nastaviti lovilno zadevo in oditi recimo v službo? Najbrž ne bo šlo, a nekateri tudi to poskušate? Uroš, daj odpri temo "Lovljenje rojev" in daj notri svoje fotke ali pa linke. Veliko nas namreč ni na facebooku ipd.
Zlatko, maslačak je regrat.
Lp j |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 26 Jul 2011 15:11 Naslov sporočila: |
|
|
Jernej,
I ja stavim smiley kad se šala.
| Citiram: | | Odkud tebi i Oscaru znanje, da je 60 cm plodišta ono optimalno; |
Nije moje nego Oskarovo znaje, moje iskustvo je u Warre kosnici, Oskar ne prizna ni jednu osim LR, vece ja manje ne. Kod mjerenja i promatranja prirodnog stanista u deblu se vidi da pcela u max. razvoja legla potrebuje prostor od 60 cm +/- 20% za leglo plus 20 cm +/- mednega vjenca, zato se je islo na mjeru od legla 60 cm minimum i 20 cm mednega vjenca u cetvrtoj nakladi (zasto je odvojena cetvrta sam opisao predhodno).
Znaci gnjezdo gledano ukupno je duboko 80 cm, to je potrebno pceli u momentu maximalnega razvoja, prema zimi ona prosiri medni vjenac prema dole 10-15 cm na ustrb legla, pa se ukupne zimske zaloge pretvore u 20 + 12 cm u prosjeku (20 cm iz cetvrte naklade + 12 cm prosjek u tretjoj nakladi), to jednostavno pcela potrebuje za normalan zivot brez stresa.
| Citiram: | | pod Dalje;...., pa pod Još dalje:... |
Na te kombinacije ne morem dat nikakov odgovor jer to nisam nikad probao., ali ako mislis da bi tako bilo bolje probaj pa vidi.
| Citiram: | | zbog toga tražim tvoje mišljenje za modifikaciju tih košnica odnosno sistema |
Gore sam ti odgovorio koji ti je odprilike minimun visine bazne kosnice za pcelu (leti i zimi), koliko ces ti naklada nadogradit od zgora za visak meda ja neznam, to ovisi o jacini pcele i tvojih pasnih uvjeta.
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
Rudi
POMEMBNA OSEBA NAŠEGA FORUMA!
Pridružen/-a: 07.07. 2011, 13:22
Prispevkov: 223
|
| Objavljeno: 26 Jul 2011 15:15 Naslov sporočila: |
|
|
Zlatko,
| Citiram: | | Pišeš o zalogi hrane i medenom vencu. Možeš molim opisati, kako grade pcele to duboko gnezdo... |
Uvijek pisem kao da je kosnica kompletno izgradjena, znaci tri naklade za leglo, kad je komplet izgradjena pcele trebaju sav taj prostor za leglo, na filmu Oskara na nekoj strani naprej, na 4:38 min filma vidis satje skoro 60 cm duboko, zalezeno od vrha skoro do dna, to su centralna satja, ona prema kraji imaju medne vjence, matica leze u obliku zvona kad gledas prjesjek kosnice, gore je na satji leglo malo uze, prema dnu sirje.
Tako izgleda plodiste u maximumu razvoja legla, cetvrtu nakladu koju u tem periodu pcele tretiraju kao medni vjenac skoro nikad ili nikad ne trose. U tem sistemu visak meda (znaci petu nakladu i plus) ne bi trebalo dirat do pred kraj Augusta pocetak Septembra. Zasto tako kasno ? jer pcela do tog perioda pocne pripremat zimsko stanje u kosnici, ako ni prinosa iz vana uzima med iz (5-6 naklade) i nadopuni cetvrtu ako fali i u trecoj dela medni vjenac debel od 10-15 cm, onda je ona spremna za zimu i ti mores skinut visak meda znaci 5-6 nakladu. U zimu gre sa odprilike 25-30 kg meda. Ne potrebuje sav taj med za zimu ali jako je vazno da joj ga ostane za proljetni razvoj.
| Citiram: | | Napisao si, da kad pcele dotaknu minimum rezerve, koja ona znaju da je moraju imati, onda krene rojilni nagon ili kad nema mesta za zalegu. |
To sam mislio na pcelarenje na klasican nacin kad ti pcela prezimi na jednoj ili dve naklade sa malim mednim vjencem u proljece pa krene prisilni roj. To se ne dogadja u sistemu kojem ja pisem kad je kosnica potpuno izgajena i sa velikim prostorom za leglo i velikim medom kad pride van iz zime. U vasem nacinu pcelarenja se obicno povezu oba slucaja (malo prostora-malo hrane).
| Citiram: | | da rojilni nagon pocne kad posne cvati maslacak, |
Mislio sam rec da pcele odluce da su nastaali uvjeti za prisilno rojenje (zbog minimum hrane-prostora) vec u periodu kad pocne cvati maslacak (regrat), znaci u rano proljece, kako maslacak pocne cvati drugacije u razlicitih kraji (pa ne morem pisat odredjeni datum, jer je drugaciji za mene ili za tebe) uzeto je to kao orijentir. Znaci vec u tem periodu pcela procijeni stanje u kosnici i ako je ne odgovarajuce priprema se za prisilno rojenje. Znaci kad maslacak pocne cvati, u naslednh 25 dana +/- nekoliki dni imas prisilni roji, mali bez veliko hrane ko zamejo sobom itd. Takovi roji, to dobro znate bez pomoci cloveka se slabo pripreme za zimu.
Ako je pcela u kosnici sa veliko slobodnoga prostora za leglo i veliko zalogo meda od zgora sebe nima tega nagona spasavanja drustva, gre normalno u puni razvoj kega dostize tamo krajem Maja, pred tim odlucuje ili gre ili ne gre u reproduktivno rojenje, ako krene reproduktivni roj onda je to veliki roj ka nosi sobom veliko meda i u kratko vreme se spremi za zimu brez pomoci coveka.
Mozda da u jednem drugem postu objasnim to razliko prisilnega rojenja ili reproduktivnega ?
| Citiram: | | Pišeš, da mogu iducu godinu kad pretresem moja društva u novi Warre odmah staviti trake od 4,9mm, znaci nema najprije prehoda iz 5,2 na 5,1, nego odmah na 4,9. I rojeve iz društva ove godine odmah na 4,9mm. |
Ne, nema prehoda iz 5,2 na 5,1. Ako ti je pcela to leto na prirodnem satju (sama zgradila bez nikakove osnove) ili na 5,2 bez problema drugo leto grejo na 4,9. Samo za pcele ke su bile na 5,4 preporuca se ili na 5,2 ili da same zgradijo za prvo leto, pa potem na 4,9.
| Citiram: | | jedna skica te tvoje mreže za lovljenje rojeva |
Cu probat nac neke slike sad mi nisu pri ruki ili cu nekako nacrtat kaj sam si ja zamislio za te hvatace roja.
lp |
|
| Nazaj na vrh |
|
|
|
  |
NOVE POTI V ČEBELARSTVU Seznam forumov
-> WARRE panj in metode
Pojdi na stran Prejšnja 1, 2, 3, 4, 5 ... 11, 12, 13 Naslednja
|
Časovni pas GMT + 1 ura, srednjeevropski - zimski čas
Pojdi na stran Prejšnja 1, 2, 3, 4, 5 ... 11, 12, 13 Naslednja
|
| Stran 4 od 13 |
|
Ne, ne moreš dodajati novih tem v tem forumu
Ne, ne moreš odgovarjati na teme v tem forumu
Ne, ne moreš urejati svojih prispevkov v tem forumu
Ne, ne moreš brisati svojih prispevkov v tem forumu
Ne ne moreš glasovati v anketi v tem forumu
|
|
Pogosta vprašanja
Išči
Seznam članov
Skupine uporabnikov
RSS Feed
Registriraj se
Tvoj profil
Zasebna sporočila
Prijava
