Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Marko · Objavljeno: 07 Sep 2014 22:41 Naslov sporočila: Merjenje temperatur

Ivane, evo dolazi polako prevod teksta iz Slovenskega čebelarja 1946 godine.

Pošto je prilično obiman (7 stranica) ne mogu sve odjednom da prevedem a i jezik kojim je pisan nekako je arhaičan za ova vremena.

Izvinjavam se unapred zbog svojeg potpuno amaterskog prevoda ali se istovremeno nadam da nećepš imati velikih problema sa razumevanjem suštine.

Zbog toga prevod dolazi malo sporije u nastavcima Sad

.

Marko · Objavljeno: 07 Sep 2014 23:10 Naslov sporočila:

Poslednja verzija teksta nalazi se na dnu stranice.

lakotnyk · Objavljeno: 07 Sep 2014 23:19 Naslov sporočila:

morda bi vseeno tudi slovensko zraven prilepil?
_________________
naj roji!
Peter P.
Cvet je za zdravje, plod je za nabiranje nektarja in CP, korenina je za gradnjo satja - List pa je za sejat solato. Wink

Marko · Objavljeno: 07 Sep 2014 23:21 Naslov sporočila:

lakotnyk · Objavljeno: 07 Sep 2014 23:28 Naslov sporočila:

ah oprosti, nisem vedel da je to to.
_________________
naj roji!
Peter P.
Cvet je za zdravje, plod je za nabiranje nektarja in CP, korenina je za gradnjo satja - List pa je za sejat solato. Wink

Ivan Brndusic · Objavljeno: 08 Sep 2014 09:27 Naslov sporočila:

MArko
Hvala na prevodu , ali evo ja sam poceo I ovde sa merenjima pa cu sve to objaviti u temi o CO2.
Hvala jos jednom , bas interesantno.

Marko · Objavljeno: 08 Sep 2014 14:53 Naslov sporočila:

Samo da napomenem da će biti svaki sledeći nastavak objavljen na kraju gornjeg teksta sa datumom objavljivanja a ne tu dole.

Ivan Brndusic · Objavljeno: 09 Sep 2014 10:32 Naslov sporočila:

Da shvatio sam
Ali voleo bih znati dali je ovo prevedeno kao istorijiski korak i neshvatljiva energija i upornost da se dodje do toga , a šta imamo danas od elektronike i tih živinih termometra i umesto da onaj ko ne veruje nekome proveri i uveri se ali je lakše negirati ili uporedjivati tadašnje rezultate .
Imam za sve jedno pitanje?
Kada bi se pojavio taj isti kolega iz 1896 god ovde na forumu šta bi Vam napisao kao odgovor na to da se to njegovo uporedjuje sa sadašnjim merenjima .
Meni su senzori bili dve godine non stop u košnicama i nemorate d averujete ali ovi podaci su samo Istorijski .
Zaslužuju veliku Veliku pažnju i poštovanje i ja lično nemam reči i Marko možda sam reinharnacija tog iz tog vremena , nikada se nezna?
Marko samo nastavi sa prevodom i dugujem ti Veliko Hvala.

Marko · Objavljeno: 09 Sep 2014 12:30 Naslov sporočila:

Marko · Objavljeno: 12 Sep 2014 11:42 Naslov sporočila:

Prestavljeno dol ...

Ivan Brndusic · Objavljeno: 12 Sep 2014 12:21 Naslov sporočila:

MArko
Moram da te zamolim tj. da potvrdim a to je:
-da li su termometri koji su ubaceni jedan po vertikali a drugi po horizontali bili direktno izlozeni pcelama , mislim da ti je jasno .
-ili su bili necim izolovani da nemaju kontakt sa pcelama.
Mislim da si razummeo pitanje , video si kako ja merim u kosnici pa ti nije potrebno dodatno objasnjenje.
(izvini zaboravio sam kako sam tada radio, ne secamse ) Very Happy

Marko · Objavljeno: 13 Sep 2014 11:11 Naslov sporočila:

klopotec · Objavljeno: 13 Sep 2014 13:03 Naslov sporočila:

Absolutne temperature se mi niti ne zdijo tako pomebne, če so čisto točne ali ne. Nesporno pa so temperature zelo nihale in to v precej pravilnih intervalih.
Treba je tudi upoštevat, da se je merjenje vršilo pozimi, takrat verjetno čebele ne zapropolizirajo tako hitro.
_________________
Vsega imamo preveč. Donirajte tistim, ki sami ne zmorejo.
V tem trenutku morda beguncem in njihovim nič krivim otrokom.

Ivan Brndusic · Objavljeno: 14 Sep 2014 02:21 Naslov sporočila:

Marko
Sve si ti veoma dobro preveo , ne brini se to ti radis vise nego dobro , ali sam ja takav moram da proverim da li sam dobro razumeo jer je bolje da prvo proverimo bilo sta nego da napisem bilo sta jer izgleda da ja ne smem da pogresim? neko od kolega ce nesvesno da preokrene tok diskusije a to niko mislim? ne voli.
Ti zbas da se SPOS-ovm forumu pojavio Djordjevic koji je hteo i zapoceo mislim da ti je poznato , pa sam pokusao da skrenem paznju jer pri tim merenjima ima toliko toga nepoznatog pcelarima da to tek treba nauce.
Ja sam kroz vise od deset godina iskustva naucio mnogo toga sto ne znaci da sam sveshvatio kako to treba raditi.
Kao i svuda umesao se poznati teoreticar koji sa merenjem bilo cega nema pojma u panjevima sa pcelama.
Kada bih ja jednog dana otvorio skolu za merenje u panjevima sa pcelama to bi bilo veoma cudno i ne shvatljivo ? kako je ponasanje pcela prema svim tim da kazemo stranim telima , jer bilo sta sto nije vosak za pcele je strano telo i one ce se uvek ponasati prema tom starnom telu kao a sta ce to tu .
Posto si ti video kako ja to merim , a ja ne bih to propagieaoa ni preporucio jer bolje da drugi ne vide to i da naprave svoj system koji bi mozda bi bolji do mog Sistema.
Ali eto barem danas ima toliko tih termometra zivinih i digitalnih ide zima ubaci se u klube tako bez ikakve izolacije , a isti takav da se ubaci pored tog ali da nema kontakt sa pcelama i videce kolika je ta razlika .
Pcelari neznaju jer ne daju ni jedan evro za ta meenja i da pocnu da probaju da pitaju , a ne odmah da idu na googl .
Ako ubacimo bilo koji sensor u kosnicu bez ikakve izolacije od pcela a nema napajanje pcele ce se ponasati na jedan nacin ali ako istom senzoru dajemo napon pcele ce se tek tada uzbuditi i povecati temperaturu svog tela , najbolji primer su Japanske pcele kada se bore protiv strsljena , a i nase pcele kada uspeju da ga obore one ga na isti nacin uguse, sklupcaju ga i povecavaju temperaturu tela a time se poveca i CO2 i neprijatelj je gotov.
Ja sam merio termo kamerom kamerom a ima i toliko tih primera sa termo kamerom da pcela svojim telom odaje neverovatno veliku temperaturu.
Zato je moje provereno pitanje jako bitno za razumevanje dijagrama i zasto ima toliko i takvih oscilacija , meni je sve jasno i sve mogu da objasnim.
Sve je jasno ko dan , barem meni , a Vama mogu preneti da temperatura u panju nema nikakvih oscilacija ni leti a ni zimi promene su lagane sve se odigrava polako i spustanje i dizanje temperature , Vi ne mozete da zamislite zadovoljstvo kad aje zimi sve pokriveno snegom a ja odem u onoj mojoj sobi u Brestovcu gde mi je pcelinjak pogledam na laptpu koje su temperature ukosnicama panjevima i to non-stop se meri pa kada pocinje prvo leglo , a onda topli dani i procistni letovi pa kad se budi prolece sve je to praceno i postoje dijagrami .
A moze i da se pogresi , jer sam i ja gresio niko od nas nije rodjen da zna , nego smo rodjeni da naucimo , pa eto i na ovom forumu imamo primer postovanog kolege koji umesto da saradjujemo on na svakom mestu me gazi pa je izmerio temperaturu i dobio 37,5 do 38 st. pri tim temperaturama pcele izlaze napolje i prave bradu ,znaci pcele imaju maksimalnu temperaturu do 36 st. tolerisu do 37 st. a posle 37 st. vec izlaze a kada je unutra 38 koju sam ja maksimalno izmerio one su napolje i hlade ili su u klupbetu ispod ili na kosnici -panju.
temperatura od 37-38 koja je izmerena dokazuje da je sensor bio u kontaktu sa pcelama , i to nije temperatura u leglu ili bilo gde.
Ako sensor ili termometar ostaju duze na istom mestu pcele ce ga propolisati ili zalepiti voskom da ga izoluju jer im je to strano telo.
Kada ga izoluju nemamo prave vreosti. Potrebno je uvek imati iste uslove .
Nadam se da se razumelo sta sam hteo reci-napisati, jer ko bi poverovao da pcele mogu da pregrizu bakarnu zicu od 0,1mm kao da si je preseko kljestima imam sve snimke , prvo skinu lak pa posle je preseku?
Malo cudno ali izvolte pa probajte to barem nista ne kosta.
Najlakse je sumnjati u ono sto Brnda pise , ali pokusajte da nesto od toga odradite , odvojte 10 000 evra za svu tehniku koju ja posedujem merite 10 god. pa da diskutujemo.
Umesto da sedate pored kosnica i posmatrate pcele lakse je sedeti pored PC i ici na Guugl tamo je vec neko? nesto o tome napisao.
Marko cekam sledeci post.
Poydrav svima Brnda

Marko · Objavljeno: 14 Sep 2014 20:14 Naslov sporočila:

Počeo sam da čitam tvoju poruku kada mi se pojavila misao, da su možda pčele bile tolerantnije do Lammerovog staklenog živinog termometra nego do našin današnjih lektronskih i tome sličnih kada baš naletim na tvoje rečenice o njihovim reakcijama.

Setio sam se kada sam na jesen 2013 ubacio prvi termometar-senzor u košnicu, poklopio istu sa krovom i posle nekoliko minuta ugledao onu neverovatnu brojku: 43.4°C . Pomislio sam da pčelama smeta taj senzor i ti si kasnije potvrdi da se radi o tome.

Ali kasnije pčele verovatno više manje tolerišu tako nešto - pogotovo ako se ne radi o elektronici, pa zato mislim, da su i kod Lammerovih merenja tolerisale staklene živine termometre u toj meri, da njihove "neprijateljske reakcije" nisu imale značajan uticaj na rezultate.

Evo danas je bila nedelja i posle dužeg vremena imali smo čak nešto sunca pa sam umesto da prevodim dalje Lammera otišao do pčela.

Sutra nastavljam.

Još samo da kažem da sam odlučio da kupim dva termometra koji pamte 16.000 rezultata merenja u zadatim intervalima od nekoliko sekundi do nekoliko satova pa da vidimo šta se dešava zimi u košnici - naravna potpuno amaterskim metodama.

Pozdrav vsem.

Marko · Objavljeno: 15 Sep 2014 14:46 Naslov sporočila:

Marko · Objavljeno: 16 Sep 2014 09:36 Naslov sporočila:

Marko · Objavljeno: 23 Sep 2014 12:43 Naslov sporočila:

Vlado Rojec, Slovenski čebelar 1-2, februar 1946

Tajne prezimljavanja

U Magdeburgu pronađeni grafikoni, njih vrline i jedinstvenost

Početkom avgusta 1922 godine na pčelarskoj izložbi u Magdeburgu dr. Armbruster (veliki istraživač pčela, izdavač Arhiva o pčelarskoj nauci itd - dodao MK) otkriva dva grafikona koja prikazuju toplotne uslove (situaciju) u pčelinjem društvu. Grafikoni nisu bili novi niti su bili po prvi put na izložbi. Možda je bila nova samo činjenica da su po prvi puta došli ispred oči stručnjaka, koji je u njima ugledao nešto više nego samo neizmeran napor i upornost sličnu pčelinjoj kojima si bili urađeni.

Grafikoni su bili okačeni na prednju stranicu bufeta sa alkoholnim pićima od meda. Pošto je njihovo mesto bilo prilično visoko, nije bilo lako pratiti pojedine krive a gotovo nemoguće prepoznati pojedinosti koje su se krile u njihovim usponima i spuštanjima, njihovim isprepletanjima.

Ali njihov karakterističan tok je samo potvrdio dr. Armbrusteru njegovu pretpostavku, da ispred sebe ima pravo blago, koji tako reći zove ka naučnoj obradi. Još istog dana traži i pronađe adresu vlastnika ovih interesantnih skica i nije se zaustavljajo dok nisu bile u njegovim rukama.

Grafikoni su bili rezultat dugotrajnog rada i mukotrpnog posmatranja koja je izvršio pre nekoliko godina Friderik Lammert, tajnik okruga u Sondershausnu. Za vreme svog života više puta je izlagao ove grafikone i primio više priznanja i ordenja. Posle smrti – umro je iznenada od kapi 1912 godine – grafikone je na čuvanje preuzeo njegov sin dr. Friderik Lammert sa svim pratečim sveskama kao porodičnu skupocenost i na izložbi u Magdeburgu posle dužeg vremena ponovo prikazao.

Lammertovi grafikoni važna su dokumenta u arhivi pčelarskog istraživanja. Oboje odlikuju vrlo brižljiva izrada, široki koncept i obilje pojedinosti. Značaj i svrhu prvog grafa objašnjava napis koji glasi: »Grafička prezentacija kretanja topline u pčelinjem društvu od 16. maja 1894 do 30. juna 1895«. U dodatnim napomenama spomenuto je, da se kriva odnosi na redovna svakodnevna posmatranja (u 9. sati prepodne, u 3. poslepodne i u 9. naveće) kod 4 funti (1,8 kg) teškom roju prvaku, ubačenem 15. maja 1894 godine u srednju od tri etaža visoke Berlepscheve košnice sa ramovima dimanzije 20x25 cm.

Na horizontalnoj osi (abscisi)sa podelom u santimetrima nacrtani su dani a na vertikalnoj osi (ordinati) svaki santimetar znači jedan stepen Reaumurja ( René-Antoine Ferchault de Réaumur; 1°C = 1,25°R ) .

Interesantniji u u naučnom pogledu značajniji jeste drugi diagram kojeg naziv je: »Grafička prezentacija kretanja topline u dva pčelinja društva zimi. Na osnuvu polučasovnih, četiri nedelje dan i noć vršenih posmatranja nacrtao Fritz Lammert, Sondershausen. Početak posmatranja 18. januar 1896 godine u 9. sati prepodne.«

Na diagramu se isprepletaju tri krive u zelenoj, smeđoj i narančastoj boji. Prva i druga prezentuju temperaturu u sredini zimskog klubeta posmatranih pčelinjih društava a treća prateću temperaturu ambienta.

Ispod je prikazana je sekvenca u danima a iznad odgovarajući trosatni poeriod. Na vertikali 6mm znači 1°R dok na horizontali polusatni interval. Uprkos činjenici da je odmer kod ovog grafikona manji nego kod prvog, upotrebjen je papir dvaputa dužu.
4032 temperaturnih tačaka svake od tri kriva raspooređenih je na dužini od 806,4 cm.

Lammert je za svoja istraživanja upotrebio pravougani stakleni termometar. Jedan je krak (kraći) od dužine 22cm na kraju proširen u mali kontejner valjastog oblika u kome se nalazila živa dok je na drugom dužine nekih 28cm nacrtana skala po Reamuru od 0,5 do 40°R .

Pošto je bio interval crtica na skali 3mm imao je mogućnost da dosta precizno izmeri čak jednu petinu od pola stupnjeva odnosno deseti deo jednog stupnja.

Kraći krak ovog termometra eksperimentator je gurnuo kroz rupu koju je izbušio u prednju stranicu košnice na način, da se nalazio kontejnerčić sa živom od prilike u sredini klubeta (pčelinjeg gnezda) a duži krak se nalazio u nekakvom vertikalnom kanalu urađenom na vanskoj strani sendvič prenje stene košnica.

U vreme kada se je Lammert prihvatio svog najtežeg zadatka to jest četirinedeljnog, moglo bi se reći neprekidanog posmatranja i zapisivanja temperature u zimskom pčelinjem gnezdu – klubetu (polusatni interval !), izza sebe imao je već gotovo tri godine bogatog iskustva. *

Na taj način stečena rutina i znanje nude nam dovoljnu garanciju za sigurnost i naučnu ispravnost dobivenih podataka.

Tome je pripomogla i sretna okolnost da je temperatura vazduha za vreme eksperimenta (merenja) bila gotovo konstantna i za istraživačke potrebe na gotovo idealnoj visini.
Celo vreme se kretala oko ledišta da bi tek prema kraju eksperimenta dostigla svoj maksimum kod +9°C i minimum kod -7°C.

Treća okolnost koja još doprinosi vrednosti Lammerovih istraživanja jesu najpovolniji uslovi – pogotovo kod jednog društva - u kojima je ušlo u period zimovanja kao i njihovo dobro opšte stanje.

..........................................................................

Nastavak 9.9.2014 u 15:30

Sasvim je razumljivo da je spomenuti kvalitet materiala (rezultati posmatranja) potpuno zapalio dr. Armbrustera za naučni rad. Jednostavne Lammerove krive su Armbrustera prosto fascinirale i vezale ga za sebe za više meseci.

Sledeče godine izlazi kao rezultat njegovih studija rasprava na 120 stranica sa nazivom »Temperaturni režim u pčelinjem društvu – doprinos fiziologiji životinjske zajednice.«

Već pre izlaska Armbrusterove knjige svetska stručna (naučna) literatura donosi nekoliko interesantnih otkrića o temperaturnim uslovima u pčelinjem društvu.
Pogotovo Amerikanci Gates, Philips i Demuth svojim obimnim istraživanjima imaju veliku ulogu i zasluge kod rešavanja ovog – sa stanovišta pčelarske proizvodnje – tako značajnog pitanja.
Ali unatoč svemu niso uspeli da prodru u samu bit problema.

Generalno posmatrano došli su do zajedničkih saznanja kako u košnici vladaju sasvim različiti temperaturni uslovi za vreme zimskog klubeta u odnosu na pčelinje gnezdo sa leglom u letnjem periodu.
Dok je leti temperatura u košnici gotovo konstantna – kreće se u uskom obimu 35°C + - 1,5°C , zimi oscilira neverovatnim usponima i padima između 13°C i 30°C.
Tako velike oscilacije naučnici nisu bili u stanju da objasne.

Pretpostavljali su da se verovatno radi o uzajamnom odnosu sa kretanjem temperature vazduha u okolini. Gates je otišao čak toliko daleko da je tvrdio kako je temperatura u košnici niža što je viša temperatura okoline i obrnuto.
Znači da je temperatura zimskog klubeta toliko viša koliko je vanjska temeratura manja (antagonizam).

Ali dr. Ambrusteru baš je onaj drugi Lammerov grafikon pomogao do zaključaka ako ne sasvim suprotnih onda svakako drugačije argumentiranih, koji su postavili američka istraživanja u novo svetlo a istovremeno pokazali put kojim treba u budučnosti da se krene.

Najbolje bi bilo drugi Lammerov grafikon prikazati u celini ali iz nekih tehničkih uzroka nemoguće ga je reproducirati.
Zato dodnosimo iz njega samo jedan dosta karakterističan isečak (Slika 1).

Na slici isprekidana linija (kriva) predstavlja unutrašnju temperaturu prvog društva dok je puna kriva unutrašnja temperatura drugog društva.
Donja dosta manje izraženija krivaprikazuje temperaturu vazduha izvan košnice (u ambientu), dok tanke horizonstalne linije prikazuju temperaturnu skalu po koracima od 5°C.
Ona nešto deblja linija jeste ledište (0°C) a vertikalne linije 24 satna razdoblja od ponoći do ponoći.

Gornje crtice prikazuju podelu 24 sata na jedinice od 3 sata. Donji brojevi (19, 20 i 21) su dani u mesecu januaru 1896 godine.

Treba još napomenuti da kod posmatranja ovakvih diagrama moramo biti svesni kako penjanje krive ako je pratimo sa leve prema desni predstavlja porast temperature i obrnuto: pad krive znači i padanje temperature.

..........................................................................

Nastavak 12.9.2014

Pokušajmo sada da uđemo u samu bit prikazanog diagrama!
Svakom pa i površnom posmatraču moraju odmah da padnu u oči brdoviti porasti krive, po obliku vrlo slični jedan drugome koji se u neprekidanom nizu pojavljuju u svakom 24 časovnom periodu. Temperatura (toplina) i zimskom klubetu nekako talasa u ritmu promena grijanja i hlađenja.

Već je na prvi pogled očito da je ovo talasanje kod 2. društva izraženije i razpoređeno ravnomernije nego kod 1. društva. Nepravilan oblik isprekidane linije (krive) najviše dolazi do izražaja u trećem odseku ali se čak i tu stiče utisak tendencije kretanja istim putem kojim je išla u prva dva odseka ali uticajem nekih suprotnih snaga biva deformisana i potisnuta prema dole.

Paralelna kriva vazdušne temperature prati jedva primetljivo ali samo prividno ovo talasanje, pošto u jednim manjim delom prikazanog Lammerovog grafikona pojava ekstremnih porasta (vrhova) nastupa sasvim slučajno danju između 9. prepodne i 6. naveće, kada je i zimi vazduh (ambient) obično topliji nego noću.

Ako se posmatra ostatak grafikona koji nije objavljen (njegov glavni deo) možemo se uveriti da postoji vrlo velika učestanost temperaturnih porasta odnosno (najizraženijih ) vrhova u sredini pčelinjeg klubeta u svako doba!
Znači i noću kada je spolnja temperatuta vazduha u odnosu na prijašnju dnevnu osetljivo niža.

Još je interesantnija pojava, da gotovo nikada (po pravilu) ne dolazi do istovremenog uzdizanja (porasta) temperature odnosno njenih ekstremiteta (vrhova i udolina) kod prvog i kod drugog društva unatoč činjenici da su klimatski uslovi bili potpuno isti za oba društva !

Generalno posmatrano možemo ustanoviti, da ne postoji nikakva direktna veza između temperature pčelinjeg klubeta i temperature abmienta (vazduha izva košnice).

Temperaturu zimskog pčelinjeg klubeta uslovljava neka jedinstvena iz njega samog proizlazeća zakonitost (neznam dobru srbsku reč pa sam koristio hrvatsku), koja bi trebala biti u krajnje idealnom pa zbog toga neostvarivom slučaju (i Lammerov rezultat je blizu idealnom) grafički prikazana kao ravnomerna talasna kriva.

Lammerov efekat (fenomen)

Srce kod čoveka jeste mašina koja istiskuje zdravu, kisikom i hranilima napunjeu krv, koja putuje sudovima a na drugoj strani istrošenu usisivanjem vraća, pročisti štetnih sastojaka, preradi i ponovo šalje u optok.

Sve to nama je poznato i prirodoslovci mogu čak u detalje da pojasnu, na koje sastojke u krvi utiču pojedini procesi ovog složenog mehanizma. Ali ipak nisu u stanju da pojasne onu izvornu snagu (energiju) potrebnu za rad ove neverovatno savršene mašine u našim grudima.

Ta snaga pripada grupi onih zagonetki koje bi mogli mahom da rešimo ako bi bili u stanju pronaći odgovor na samo jedno pitanje: šta je to život ?

Puls srca životna je funkcija koja nastaje i održava samu sebe po nekoj unutrašnjoj nuždi. Vanjski uticaji mogu tu funkciju da zaustave ili remete njen rad ali to nisu njena bit.

Zna se, da je pulz ljudskog srca vrlo ravnomeran, precizan ali isto tako poznato je da život svakog pojedinaca zavisi baš od toga. Kod odrasle, zdrave osobe koja je u stanju mirovanja srce kuca u ritmu oko 70 udaraca u minuti. Kod dece pulz je nešto brži dok je kod starijih osoba sporiji. Rad odnosno napor taj ritam ubrzava. Kod velikog napora može da dostigne 200 udaraca u minuti.

Posebnim uređajem zvanim cardiograph mogli bi srčani pulz da prikažemo grafički. Dobili bi krivu koja u mnogome sliči na Lammerovu temperaturnu krivu i koju karakteriša ravnomerna, ciklična talasnost koji unatoč raznim odstupanjima jasno iskaće iz celine.

Već samim oblikom (krivom) kretanje temperature (topline) u zimskom klubetu otkriva sebe kao ritmičku životnu funkciju.
Ako želimo da shvatimo njen ritam, moramo da pronađemo onu bazičnu, idealnu jedinicu mere, koja se stalno ponavlja.

..........................................................................

Nastavak 15.9.2014

Ispred sebe imamo crtež jednog talasa toplotne krive u njegovom idelanom obliku.
Dr. Armbruster došao je do tog oblika izdvajajući one talase iz celokupnog Lammerovog grafikona koji su se najmanje razlikovali.
Odabrane talase izmerio je po različitim parametrima i onda pomoću dobijenih brojeva izračunao prosećne vrednosti koje su mu bile potrebne da nacrta »prosećan talas«.

Talas kako se odmah vidi nije simetričan. Uspod je kratak i strm, a spust mnogo duži i sa manjom strminom.
Temperatura tako u početku strmo (sunkovito) poraste, dostigne maksimum kod 25°C i nakon toga sledi sporo rashlađivanje do 13°C . Ova najniža unatrašnja temperatura koju je dr. Armbruster nazvao kritičnom temperaturom, iniciator je ponovog temperaturnog uspona.

Proces ili bolje rečeno perioda (interval) ove životne funkcije traje 22 sati i može se podeliti u dve vrlo nesimetrične faze.
Prvu koja traje nešto više od jednog sata nazvaćemo prema Armbrusteru faza ugrijavanja, dok je druga u trajanju od 21 sati period (faza) razhlađivanja.

Slika 2: Lammerov interval (talas) u idelanom obliku

Kritička temperatura predstavlja nekakavu »odskočnu dasku« (opet hrvatska reć) (polaznu tačku) temperaturne krive.
Ali reakcija ne dolazi uvek posle njenog prvog približavanja odnosno dodira granične linije. Kod završavanja talasa često je vidljivo nekakvo »osluškivanje« kao da kriva koleba dali da krene u vis ili ne.
To su vibracije najave sledećeg temperaturnog usponai mogu da traju puna tri sata.

Isto kao na kraju (spust) temperaturnog talasa tako imamo i na njegovom početku neku redovito ponavljajuću pojavu.
Naime kriva posle dostignutog maksimuma (najviše tačke) oštro okrene i počne da pada ne puno manjom brzinog od brzine porasta.
Tek nakon 3 ili 4 sata »uhvati se« i pređe u sporije spuštanje.
Tako možemo na crtežu da vidimo laganu ali dovoljno karakterističnu promenu nagiba krive koju ćemo kasnije da protumačimo.

Šta se krije iza ovog prostog gore opisanog crteža ? Puno toga, verovatno i više od toga što može čovek da zamisli !
Dr. Armbruster je oslanjujući se na ovaj crtež razvio jedinstvenu teoriju o temperaturnom režimu u zimskom klubetu koja po svom značaju
ne zaostaje ni malo za Gerstungovom teorijom o redovitom zaleganju matice i jedinstvenom ustroju letnjeg pčelinjeg gnezda.
Pod naslovom »Rešenje zagonetke« otprilike na ovaj način uvede nas u tu novu tajnu pčela:

»Kada temperatura dostigne kritičnu granicu pčelama u zimskom klubetu bude (postane) neprijatno. Dotadašnjoj mirnoći sledi uznemirenje koje naglo pojačava do granice, kada se oslobađa neobično velika količina topline (temperature?).
Proizvodnja topline bazira na ubrzavanom »sagorevanju« kiseonika što postignu pčele hranom (-njenjem), disanjem a pre svega kretanjem mišiča.
Ali to je u onom stisnutom klubetu gotovo nemoguće pa se klube »olabavi« (opusti). Pčele se u ulicama između ramova slobodnije kreću i počnu uzimati iz novih punih čelija zimske zalihe hrane koja jim je na dohvatu, u blizini.
Proviantna kolona (»snabdevajuća«, pozadina) napuni želudce medom da bi mogla od lepezanja umornim i iscrpljenim pčelama nuditi nadoknadu potrošene snage.

Pošto je prema ovom objašnjenju kretanje i širenje zimskog klubeta čak kod vrlo niskih temperatura neophodno, očigledno stvara kretanje za hranom – bar u istim ulicama – pčelama manje problema kao što se do sada pretpostavljalo.

Proizvodnja topline u tom trenutku prestaje. Pčele okupiraju ramove (saće) još uvek dosta »široko«. Povišana temperatura je samo tamo gde ima pčela; prazna mesta košnice hladna su.
Pčelinje klube polako postaje hladnije ne samo zbog zračenja topline nego i zbog njenog odliva. Vazduh između pčela koji se zagrijao odnosno proširio biva specifički lakši i odlazi u visinu a na njegovo mesto dolaze hladnije struje.

Klube već na početku, kada je još poprilično vrlo toplo, opušteno i u kretanju, biva prozračeno. Kasniji pad njegove temperature prisiljava pčele da se primaknu jedna drugoj.
Stvara se pravo zimsko klube (posle otprilike 3 sata) sa izuzetno čvrstim odbrambenim slojem na gornjem kraju. Pčele dodiruju jedna drugu sve jače i jače.
Takvim bezbednostnim merama zaustavljaju strmi pad temperaturne krive i na taj naćim polako se približavaju kritičnom temperaturnom horizontu od 13°C .

Za to vreme pčele u vanjskim slojevima bivaju izložene dosta niskim temperaturama nekih 17 sati. Njihova sopstvena temperatura (toplina) uprkos snažnom dodirivanju ne može da odoljeva hlađenju.
Ali pre nego što se pojedina pčela »ukoči« ona izmakne hladu i ugura se dublje prema sredini klubeta gde je temperatura viša od 13°C.
Pčele u vanjskim slojevima čuvaju (održavaju) temperaturu (toplinu) sredine klubeta ne samo za sestre koje se tamo nalaze nego i za sebe. Stalno se izmenjavaju, prepuštajuči svoje mesto drugima, koje su »sedele na toplom« u klubetu.

Ali to stanje može da traje samo onoliko dok ima u sredini klubeta dovoljno topline. U trenutku kada su sve toplotne zalihe koje su pčele na samom početku na veliko trošile da bi kasnije njima prosto škrtarile potrošene, tada dolazi vreme novog (im)pulza, nove periode.

Izmene pčela koje sačinjavaju plašt klubeta postaju sve učestalije prema kraju periode. Traženjem toplih mesta kojih gotovo nema više nigde i guranjem smrznutih pčela počinje opšte uznemirenje. Društvo je uzbuđeno i glasno zuji.
Ispred očiju posmatrača živin stub krene u visinu.«

..........................................................................

Nastavak 23.9.2014

Sledi Armbrusterovo pojašnjenje opisa puta kojeg radi temperaturna kriva u jednom Lammerovom periodu:

Lammerov fenomen (pojava) nije u svojoj suštini sasvim jednostavan kako se možda čini iz gornje tabele jer paralelno sa pulziranjem topline (temperature) dolazi i do ventilacije (provetravanja ?) u košnici i do isparivanje vode.

Išli bi predaleko ako bi želeli da detalnjije pojasnimo i ove dosta složene procese hemijskog karaktera. Ni dr. Armbruster nije dao sasvim zadovoljavajuće objašnjenje.

Lammerov rad, rezultati i sva ostala posmatranja ne nude dovoljno čvrstih argumenata za naučnu presudu događanja.

Neka bude za sada dovoljna spoznaja da su ovi procesi baš kao i kretanje topline (temperature) pod uticajem tog istog divnog ritma, koji karakteriše čitav Lammerov fenomen.

................................................................

Nastavak 24.9.2014

Tajne prezimljavanja (II. deo)

Kontrakcija i raztezanje zimskog klubeta

Opšte je poznato da veličina zimskog klubeta nije stalno ista. Navodno se njen oblik menja u zavisnosti od vanjske temperature (ambienta). A dr. Armbruster tvrdi, da se njen oblik (kontrakcija i raztezanje) menja periodično.

Od prilike jednom danju (u toku 24 sati) kod pčela javlja za potreba za hranom. Pošto pčele ne vole da zimuju na medu, zalihe hrane direktno su dostupne samo pojedinim drugaricama. One uzmu hranu prve, napune želudce i izgube se u unutrašnjosti klubeta da nahrane i druge. Njihova mesta uz pune čelije hrane zauzmu druge gladne pčele. Spontano nastaje kretanje i guranje koje traži više mesta, prostora. U koliko hrana nije potrebna za obnovu istrošenih stanica tela, pčele nju – ako možemo da kažemo tako – odmah pretvaraju u toplotu. Važan činitelj kod te radnje jeste kretanje (pomeranje) mišiča, pogotovo lepezanje krilima.

Čak i da ne važi da kod stvaranje topline učestvuje kompletan aparat, »sve pomaže stvaranju vatre, iznutra i izvana«, kako kaže Armbruster, zimsko klube bi se ipak trebalo raztegnuti (olabaviti) jer u klubetu gde su pčele čvrsto stegnute, lepezanje krilima bilo bi čak za manji broj pčela nemoguće.

Posle jela (ručka) koje traje jedva sat vremena dolazi dosta dug period (21 sata) odmora (odmaranja). Kod prijašnje konsistencije klubeta (razmaknuto) pčele sigurno ne bi mogle da izađu na kraj sa toplinom toliko dugo. Da bi se zaštitile od toplotnih gubitaka one se stisnu čvrsto jedna do druge. Mnoge među njima ulaze u prazne čelije a one sa periferije stvore odbrambeni plašt. Usled toga ni sam plašt nije kompaktan celo vreme nego se s vremena na vreme poremeti njegova struktura ako ne potpuno onda barem na nekim mestima. Na taj način možemo sada da razumemo i Phillipsovu primedbu, da klube »nije celo vreme u potpunosti zatvoreno kako se inače misli«.

Kada je reč o odmaranju, njega ne treba razumeti kao potpuno nepokretnost. U suštini nepokretne su samo pčele u vanjskom plaštu.

Dr. Phillips je usred najjače zime otvorio košnicu i podelio klube. »U trenutku razdvajanja ramova mogao sam u potpunosti da posmatram kako vanjske pčele čine plašt (štit) . Ako sam potresao ram iz sredine klubeta, živahnije pčele iz unutrašnjosti odmah su pale sa rama dok su bile one iz vanjskog plašta (štita) mnoge lenje i njih nisam mogao jednostavno odvojiti od saća. Na zaposednutim ramovima koji su sačinjavali vanjski deo klubeta moglo se jasno videti vrlo izraženije krugove na njima ... « .

U nastavku dr. Phillips navodi, da zaštitni plašt sačinjava više slojeva. U svakom od njih sve pčele poređene su u istom pravcu. Glave su im okrenute unutra i fiksirane su između stražnih delova sloja ispod njih. Samo u najvišem sloju (vanjskom) stražni delovi pčela odvojeni su jedan od drugog i zbog toga često izloženi najnižim temperaturama. Zbog toga je štit (plašt) veoma kompaktan i i njemu ne može da se pojavi praznina (rupa, prazno mesto) kada neka od pčela koje ga sačinjavaju odumre i odpade sa plašta.

Ništa pa čak ni čestice voska od poklopaca ne može da sklizne između pčela koje su u snažnom dodiru.
Ako bi plašt (štit) raspadao samo kod viših vanjskih temperatura onda bi te čestice voštanih poklopaca trebale da se zaustave negde između pčela ili čak na njima samima što bi bilo za pčele vrlo neugodno ako znamo da ne vole na sebi bilo kakvu prljavštinu. Iz klubeta (sa pčela u njemu) te bi čestice odpale možda tek posle dva ili tri meseca. Zbog toga tragovi te prljavštine nebi bili na podnjači tako ravnomerni kako ih inače možemo posmatrati.

O rastezanju i kontrakciji klubeta u literaturi mnogo je rečeno i napisano ali ako bi neko želeo da sazna neke detalje oko toga u literaturi ne bi našao zadovoljavajuči odgovor. Kao da je sve jasno samo po sebi i nikakvo obrazloženje nije potrebno!

Više od saznaje da se kod raztezanje pčele razmaknu toliko da nisu u dodiru i da se kod kontrakcije ponovo stisnu jedna uz drugu sledeći visinu vanjske temperature vazduha gotovo i da ne bi mogli pročitati. Pa ipak ova je materija mnogo komplikovanija od ovog površnog opisa.

.................................................................

Nastavlja se ...

Ivan Brndusic · Objavljeno: 24 Sep 2014 10:45 Naslov sporočila:

Marko Veeliko hvalaza prevod , baš interesantno za ta davna vremena .

Marko · Objavljeno: 24 Sep 2014 21:37 Naslov sporočila:

Ne treba da zahvaljuješ, Ivane.
Meni je interesantno ... baš zbog onih davnih vremena.

Ali nije još kraj Smile

.

Evo gore nastavak o zimskom klubetu.

Ivan Brndusic · Objavljeno: 24 Sep 2014 22:48 Naslov sporočila:

Marko kao i ostale kolege imam jednu molbu .

Voleo bih procitati i saznati Vase misljenje i napisete sta znate o zimskom klubetu ?
Marko jer ti mislis i da li si ti prihvatio ovo sto si preveo gore o tadasnjem zapazanju o zimskom klubetu?
Molio bih kolege da napisu kako su oni ili staznaju o ponasanju pcela u toku zime , tj. u zimskom klubetu.
Pozdrav

RobertR · Objavljeno: 25 Sep 2014 07:29 Naslov sporočila:

Ivane, ja sam baš o tome pisao ovde:

http://novacebela.mojforum.si/novacebela-post-15590.html&highlight=#15590

i ovde:

http://novacebela.mojforum.si/novacebela-post-15597.html&highlight=#15597

Marko · Objavljeno: 25 Sep 2014 08:37 Naslov sporočila:

klopotec · Objavljeno: 12 Nov 2017 19:01 Naslov sporočila:

Marko, zakaj se je to vse skupaj tu nehalo?
A je še kje kakšna komunikacija z Ivanom na to temo?
Ivan torej pravi, da njegove meritve kažejo, da je v njegovih panjih temperatura pozimi in poleti konstantna?
Kaj je po tvoje bolj sprejemljivo?

Danes sem začel iskat mikrofonček. ki ga bom dal v panj in spremljal zvoke.
Enourno povečano šumenje bi moral tak mikrofon jasno zaznati.

Če kdo ve za kako tako tehniko in rač. program, ki bi to spremljal naj prosim sporoči.
_________________
Vsega imamo preveč. Donirajte tistim, ki sami ne zmorejo.
V tem trenutku morda beguncem in njihovim nič krivim otrokom.

Marko · Objavljeno: 13 Nov 2017 11:47 Naslov sporočila:

klopotec · Objavljeno: 13 Nov 2017 19:44 Naslov sporočila:

Zvok je po moje mnogo enostavneje zaznar, spremljat.
Mikrofonček daš na steno in ne bodo propolizirale in jih ne bo motil. Razen če bi jih motila napetost.
In če bi pri konstantni zunanji temperaturi, recimo okoli ničle, na vsakih 22 ur zaznal enourno šumenje, potem je to Lammert.
Eni temperature, eni zvok, Bohinc pa sveder Wink

Lahko tudi sam kaj poiščem, mislil sem na to, če bi kdo že kaj takega poznal.
_________________
Vsega imamo preveč. Donirajte tistim, ki sami ne zmorejo.
V tem trenutku morda beguncem in njihovim nič krivim otrokom.

Marko · Objavljeno: 14 Nov 2017 08:41 Naslov sporočila:

klopotec · Objavljeno: 14 Nov 2017 08:44 Naslov sporočila:

Bomo videli. Oziroma slišali.
Ali pa ne bomo Wink

_________________
Vsega imamo preveč. Donirajte tistim, ki sami ne zmorejo.
V tem trenutku morda beguncem in njihovim nič krivim otrokom.

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli