Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Zlatko H · Nazadnje urejal/a Zlatko H 28 Sep 2012 12:54; skupaj popravljeno 1 krat

Pozdravlejni vsi,

Eno izmed nalog, ki smo se jih zadali na našem forumu je bila tudi, da poskusimo pridobiti v naše vrste strokovnjaka iz področja kemije.

Med nami pozdravljam dr. Vujčić Zorana, vanrednega profesorja na
Hemijskem fakultetu iz Beograda. (http://www.chem.bg.ac.rs/osoblje/35-sr.html)g. Zoran je prisoten in redno objavlja svoje prispevke na Srbskem forumu SPOS, a se je odzval tudi na našo prošnjo za pomoč. Ko preberemo, s čim se na fakulteti vse ukvarja, nam takoj postane jasno, kakšen strokovnjak je z nami.
Kar malce sem v zadregi, ker v bistvu niti ne vem kako začeti, a pogum velja.
Počakajmo, da se oglasi in tudi sam napiše za uvodno segrevanje nekaj besed o sebi.

lp
Zlatko

Zlatko H · Objavljeno: 28 Sep 2012 12:53 Naslov sporočila:

g. Zoran pozdravljeni,

Veoma nam je drago, da ste se nam javili, možemo samo naslutiti, koliko radnih obaveza imate, i zato vam se tu za početak naše suradnje srdačno zahvaljujem, da ste pristali, da čemo neke radove oko pčela obaviti zajedno.

U e mail porukama sam vama več malo opisao ko smo, kakve ciljeve imamo, malo sam i opisao kako radimo, i kakve rezultate imamo. Mogu u ime svih nas sa foruma zapisati, da smo početnici u traženju Novog puta čebelarjenja, ali to što imamo sigurno zajedno, da volimo pčele i želimo jim pomoči.

Na tom forumu se nismo okupili, da bi prvenstveno poboljšali metode pčelarjenja, od kojih bi dobili više meda, više polena, matičnog mliječka ili propolisa. Tu razpravljamo najprije o pčeli i njenim zahtijevima i potrebama, a mi dolazimo na kraju, ako nešto od pčela ostaje i za nas, to rado prihvatimo.

Tako, da dodjemo i do prve stične tačke a to je ŽC (ili drugčije Sulfurni cvijet) kako ga mi nazivamo. Siguran sam, da na kraju nečemo ostati samo kod ŽC, jer se nama sa vama otvaraju i druga područja, koja nas interesira, ali idemo polako.

g. Zoran, obično sam ja onaj koji uporna postavlja neka pitanja, pa eto postaviču i za vas na našem forumi prvo pitanje.

Možete nam molim vi objasniti, to što vi znate o ŽC. Naime puno vremena smo mi potrošili, i pokušali objasniti šta je to u suštini ŽC, mada sa našim nestručnim znanjem nismo puno kreditibili, ali čuti o ŽC od vas stručnjaka je sasvim nešto drugočije

Hvala vam unapred za odgovore.

Zlatko

Marko

Zdravo, Zorane !

I ja se radujem svake rečenice oko sumporovog cveta sa strane stručnjaka.
Nadam se da čemo pre svega zajedno uraditi metodologiju kako upotrebiti sumpor, kako pratiti uslove i pre svega koje i kako vršiti kontrolu otpada.

Verovatno ima i puno drugih stvari kojih mi praktičari nismo ni svesni pa če nam biti tvoj doprinos od velikog značaja.

ZoranV · Pridružen/-a: 01.10. 2012, 18:14 Prispevkov: 5

ZoranV · Pridružen/-a: 01.10. 2012, 18:14 Prispevkov: 5

Marko

Hvala na ovom komentaru 'hemičara' Smile

, Zorane.
Samo da podsetim da na ovom forumu znamo o projektu "THE USE OF SULFUR FOR THE CONTROL OF VARROA" kojeg si naveo več dosta dugo i da je naš član stupio u kontakt sa Judith Hooper koja je vodila projekt.
Ono njeno pismo koje sam objavio i na SPOS forumu baš govori o tome kako i (donekle) zašto je projekt ugašen.
Njima je bilo pre svega važno da bi mogli sumpor da upotrebe industrijalci, ako upotrebim ovu ne baš blagu reč za velike pčelare u Americi i zbog toga su tražili način za što jednostavniju (čitaj: brzu, jeftinu) primenu na stotinama košnica. Koloidni sumpor se kod njih pokazao kao bolji ALI ne zna se tačno (čak ni Judith nezna) kakav sumpor u prahu su u stvari upotrebili da je uzrokovao uginuću pčela. Jasno je samo da su ga nabavili u jednoj poljoprovrednoj radnji pa sam bog zna šta je sve bilo u njemu odnosno koliko je bio čist.
SIgurno je koloidni sumpor za velika pčelarstva jednostavniji za upotrebu ali na tu temu će sigurno Zlatko da napiše više jer je veliki 'suprotnik' upotrebe tečnosti u pčelarstvu Wink

.

klopotec

Tudi mene zelo veseli, da si se nam pridružil Zoran.

Prosil bi te za enostavno razlago pojma koloidno žveplo.

Zasledil sem tudi, da je žveplo topno v olivnem olju. Za Zlatka, pridelovalca oljk.

Marko

klopotec

Tale tekst sem našel na spletu

"Žveplo

Evropska farmakopeja navaja žveplo za zunanjo uporabo kot rumen prah. Velikost večine delcev je največ 20 μm. Je skoraj netopen v vodi, topi se v ogljikovem disulfidu, delno tudi v rastlinskih oljih. Potrebno ga je zavarovati pred svetlobo.
Obarjeno žveplo ( USP 23 ) je zelo fin, bledo rumen amorfen ali mikrokristaliničen prašek brez vonja. Skoraj netopen v vodi, počasi in ponavadi nepopolno topen v ogljikovem disulfidu v razmerju 1:2, topen v olivnem olju v razmerju 1:100 ter zelo slabo topen v alkoholu.
Sublimirano žveplo je fin, rumen kristaliničen prašek z neizrazitim vonjem. Skoraj netopen v vodi ali alkoholu, delno topen v olivnem olju.
Koloidno žveplo ima manjše delce kot oborjeno ali sublimirano žveplo. To je vodna raztopina žvepla, ki vsebuje koloid, kot sta albumin ali gelatin.

Neželeni učinki in opozorila

Topikalni nanos lahko povzroči draženje kože ali dermatitis, ki nastane pri dolgotrajni uporabi. Stik z očmi, usti in drugimi mukoznimi membranami ni priporočljiv. Stik žvepla in nekaterih kovin, npr. srebra, lahko kovino razbarva, prav tako lahko sonanos žvepla in živosrebrovih kovin povzroči tvorjenje vodikovega sulfida, ki ima neprijeten vonj ( po gnilih jajcih, op.p ) ter lahko obarva kožo črno.

Uporaba in odmerjanje

Žveplo je keratolitik, blag antiseptik in antifungal ( sredstvo proti glivicam, op.p ) in paraziticid. Ima široko uporabo v obliki losionov, krem in mazil, ponavadi v kombinaciji z drugimi sredstvi, v koncentracijah do 10% pri zdravljenju aken, prhljaja, povečanega izločanja loja, garij, ter specifičnih fungidnih infekcij, čeprav obstajajo primernejša in učinkovitejša sredstva.
Losioni obarjenega žvepla s svinčevim acetatom se uporabljajo za potemnitev sivih las. Žveplo se je uporabljalo kot blag laksant, uporablja pa se tudi homeopatski medicini. "

Tekst je sicer daljši, gre pa menda za neko diplomski nalogo.

ZoranV · Pridružen/-a: 01.10. 2012, 18:14 Prispevkov: 5

Sve upotrebe sumpora počinju od farmaceutskog kvaliteta, čitoće veće od 99,5%. Postoje 3 tipa takvog sumpora. Prvi je precipitirani sumpor koji se dobioja ključanjem suspendovanog sumpora u rastvoru gašenog kreča. Nakon kuvanja se dodaje kiselina koja rastvori kreč i precipitira sumpor. Takav sumpor kao suv može da se zagreva i da sublimuje pri hlađenju. TAkav sumpor je sumporov svet. I najzad isprani sumpor koji se dobija kuvanjem sumporovog cveta s amonijakom da bi se udaljio rastvorni arsen. Samo poneki sumporni cvet nema arsena. Npr. američki.
Zanimljiva je rastvorljivost sumpora u maslinovom ulju. Iznosi na 15 C 2,2%, na 30 C 4%, a na 100 C 20%.
Svaki čist sumpor ovog tipa se poznaje po veoma slabom mirisu na sumpor.

Koloidni sumpor mora odmah po formiranju kolidnih čestica da se stabilizuje dodatkom ili proteina (želatina= ili polisaharida (guma) u fino čestice. Ako odstoji bez toga prelazi u normalni sumpor. Koloidni sumpor se diobija redukcijom sumpora hemijom koja nije nimalo bezbedna, pa ni po meri pčelara.

MatejM

Zdravo Zoran,

Še enkrat dobrodošel.
Pa je registracija le uspela Smile

Hvala da si med nami.

LP,
Matej

Zlatko H

Zorane,
Dobro smo počeli, ali mi nismo ni studenti kemije, pa su nam neke stvari stvarno malo nejasne, izvinite na »čudnim pitanjima« siguran sam, da vaši studenti ne bi položili izpit sa takvim pitanjima i odgovorima. Ali neko mora pitati, ma makar na našem nivoju.
Naš kolega nam je dao link, da jedne knjige na Engelskom gde su prevodi ruskih istraživanja o upotrebi ŽC. Možda ima nešto zanimljivo i za vas.
Link na knjigu: http://www.emka.si/honeybee-mites-and-their-control-a-selected-annotated-bibliography/PR/826251,11392, kad se nadje knjigu onda se u iskalnik upiše Sulphur i dobijemo pouzetke ruskih istraživanja.

Možete malo pojasniti šta mislite sa pojmom rastvorljivosti. Jer kao potpuni laik na kemijskom področju neznam povezati problema rastvorljivosti sa upotrebom ŽC, onako seljački za ŽC je dobro da se ne rastvara, nego da ostane takav kakav je, ili ste mislili sa tim pojmom na nešto drugo.
Kolega Rudi Pavlovič nam je napisao, da se ŽC rastvara samo sa materijama koje mi nemamo u košnicama, i da je to u suštini prednost(ne mogu pronači onaj njegov post, gdje nam je o tome pisao). A kako ga upotrebiti, da ne bi dospeo u med, o tome čemo verovatno reči nešto kasnije, jer je bolje da ne otvaramo više sklopa pitanja odjedamput.
Napisali ste citiram:
Ako bi se sumpor raspodelio kao koloidni u gelove tipa Apiguard-a tada bi se sprečilo njegovo brzo raznošenje, a sušenjem gela dobile bi se čestice sumpora koje bi mogle da deluju na razne patogene. Istraživanja PIMA grupe su pokazala da je koloidni sumpor bolji preparat od sumpornog cveta. Na žalost nisu opisali kako su ga pravili. Možda je baš ta formulacija ono što je i vama potrebno. Evo korisnog linka http://www.hallstar.com/pis.php?product=10310 Ne verujem da se može odrediti napamet koje je sredstvo najbolje, već da bi se to moralo isprobati na terenu. A za to treba doneti odluku, jer bi se takvi preparati morali parviti uglavnom u specijalizovanim hemijskim laboratorijama ili kupovati ovakav SULFIDAL.
Zorane možete to objasniti još jedamput kao djeci u osnovnoj školi. Mi nemamo baš nikakvog znanja, na koje bi se mogli osloniti, kad pročitamo vaše izlaganje gore. Pišete da je koloidni sumpor bolji preparat od sumpornog cveta, zašto?, u kakvom obliku se nalazi koloidni sumpor, nadam se da ne samo kao tekučina, jer polivanje (prskanje) pčela ne dolazi u obzir. Zašto je prskanje mana, napisat čemo jedamput kasnije. Sulfidal je verovatno ime togu prerparata (koloidni sumpor)
Dali mislite, da bi bio isprani sumpor još bolja odluka za upotrebu, a neznam dali se možeuopšte dobiti takav oblik sumpura?.

A sada samo malo idemo dalje:
Mi imamo sledeču informaciju o učinku ŽC a to je: ZC djeluje na svim visinama i klimatskim uvjetima jednako, pri visih temperaturah je zapazeno bolje, ali to se pripisuje vecoj pokretljivosti pcela a ne ucinku ŽC.
Zorane jedno pitanje: Kako u suštini djeluje ŽC na varou, znama da je obara, o da ugine, ali šta se tu dešava, dali dodje do blokade nervnog sistema, prekid disanja ili šta se tu dešava. Verovatno nije poznat podatak, nakon koliko vremena dodje do uginuča varoje. Ja sam jedamput merijo vreme i uzeo nekoliko varoji koje su bile još žive na podnici, stavio ih u staklo i posipao ŽC, još 25 minuta su trzale a onda kraj. Ali to su bile varoje, koje su več došle u stik sa ŽC, pa su dobile samo dodatnu dozu.
Evo toliko za danas, imam još puno, puno pitanja ali idemo polako. Molim vas za strpljenje.
Pozdrav u Beograd.
Zlatko

Marko

Dober učenec zna učitelju postaviti dobra vprašanja Smile

.
Hvala, Zlatko.

ZoranV · Pridružen/-a: 01.10. 2012, 18:14 Prispevkov: 5

Marko

Hvala, Zorane.

Ove poslednje rečenice nama svima sigurno puno znače. Radujem se suradnji, jer važno je da ne ostajemo samo na nekom laičnom i empiričnom nivou.

Pozdrav u BG.

Zlatko H

Znači Zorane sumpor je rastvorljiv u ulju, ako sam dobro razumeo. Ja bi mogao reči, da zadovoljava naše kriterije, jer mi nemamo ulja u košnici, osim na podnici (samo neki to radimo, a neki nemaju žičane podnice). Ako namažemo podnice toplim ulje, to ulje se brzo ohladi, a ja sam zapazio čestice (oko 2 do 3mm grudice sumpora na podnici). To sam zapazio samo tada, kad sam posipao čisti sumpor po satonošima, kad sam ga davao zajedno sa šečerom, tih mrvica nisam zapazio.

Zorane pitanje: Zar mislite, da mazanjem podnica sa uljem možemo štetiti pčelama? Ja bi sa mojom zdravom (laičnom pametju) rekao, da to ne možemo, jer se čestice stvaraju tek na podnici, a do tamo pčela nema dostupa.

Da Zorane, sumpor kod našeg sistema pčelarjenja na »duboko« ne može doči u direktan kontakt. Zašto ne može, jer mi kod dubokog plodišta, to plodište ne diramo, što znači da nikad ne vadimo med iz toga dela košnice, to je deo za pčele i mi to ne diramo. A onaj deo košnice koji je za pčelara se kod prašenja ili posipanja odvaja, tako da sumpor ne dolazi u med.

Zorane pitanje: Dali se može negde nači podatak, koliko sumpora moža jedna osoba, da uzima (oralno) u jednom godini, da bi došlo do komplikacija. Idem dalje, samo pitam Zorane, ako i mi posipamo recimo 15g sumpora ( u primerima kada pčelarimo klasično, ne na duboko, znači sa okvirima u svakoj nakladi) u jednoj čebelarskoj godini, težko odredimo koliko bi tog sumpora ipak ostalo u košnici, nekako priljepljenom za med ili propolis. Recimo, da su ga dve trečine pčele izventilirale, očistile kao sve drugo smeče u košnici i da je ostalo 5g sumpora u košnici. Znači 5g sumpora u košnici se podjeli recimo na 20kg meda, pa recimo da prosiječan potrošnik potroši za sebe 5kg meda sa sumporom. Mislim, da ta količina ne može nikako naškoditi potrošaču, da je to puno daleko manje neprijatno nego ostatci mitaka, kumafosa ili oksalne kiseline.
Znači koloidni sumpor se stabilizira samo u tečnosti. g. Zorane, da se pitamo. Sa čim bi mogli mešati koloidni sumpor, da bi ga mogli upotrebiti ne kao tečnost. Jer ako se nalazi u tečnom stanju, onda možemo sa njim samo prskati pčele. Šta se dešava, ako se napravi nekakva pogača od šečera i kolioida, stavi se u naylon vrečicu, da se ne osuši i onda bi možda pčele to prenosile po košnici.
Zorane kao znate mi u košnicama nemamo povišeno temperaturu nego konstantnu temperaturu oko 35 stepeni. Mi imamo informaciju, da je ŽC kontaktni akaricid, a to za mene laički znači, da dejstvuje na kontakt, znači pčele prenose sumpor po košnici i kako su u stalnom kontaktu sa varoom, varoa dolazi u kontakt i nešto se desi, varoje padaju. Znači laičko obnašnjenje je, da tu ne dolazi zbog jačeg otparavanja do aktivacije sumpora. A da bi bilo tako, ja bi bio zadovoljan.
Da, za drugu godinu, kad se varoja pojavi, moramo napraviti pokoji ekspiriment. Vi samo napištite upute, i ja ču praviti pokuse, a verujem da po još koji kolega pčelar sa ovog foruma.

Unaprijed hvala za vaše komentare i objašnjenja.

lp
Zlatko

ZoranV · Pridružen/-a: 01.10. 2012, 18:14 Prispevkov: 5

klopotec · Objavljeno: 09 Nov 2014 16:02 Naslov sporočila:

Še ena gostilniška, čeprav bo morda koga zanimala invertaza. Tako v skrajni sili.
V bistvu pa, da se vidi, kaj med drugim dela g. Zoran, kar je tudi v zvezi s čebelarstvom.

Zlatko, a ti je kaj znanega, kaj je naredil v zvezi z gelom timola.

Stvar okoli invertaze sem zasledil na Sposu.
https://www.youtube.com/watch?v=9IXY7Bs5lQ0
_________________
Vsega imamo preveč. Donirajte tistim, ki sami ne zmorejo.
V tem trenutku morda beguncem in njihovim nič krivim otrokom.

Zlatko H · Objavljeno: 09 Nov 2014 16:19 Naslov sporočila:

Ne Istok,z Zoranom nimam več stikov, pa tudi na Sposu ga redkokdaj zasledim.

lp
Zlatko
_________________
Če želimo premagati nove bolezni, ki so se pojavile pri čebelah, je nujno in potrebno poiskati pravo razmerje med želodčnimi sokovi in krvnimi sokovi čebel.
dr. Rudolf Steiner, Dornach 1923

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli

Domene | Spletno gostovanje | Reseller gostovanje | EMAIL gostovanje
SSL certifikati | Spletne aplikacije na klik | Brezplačna spletna stran (Website Builder) | WordPress gostovanje
Spletne strani, brezplačna izdelava in namestitev | Poceni letalske karte | Letalske karte | Poceni hoteli